Poznati umetnici u ulogama bibliotekara u Biblioteci grada Beograda: Književnost je osvajanje slobode

BEOGRAD - Biblioteka grada Beograda danas je organizovala poznatu akciju "Svi smo u biblioteci!" na Pozajmnom odeljenju, povodom Svetskog dana knjige, gde su mnogi umetnici imali uloge bibliotekara.

Tokom sat vremena poznate ličnosti iz sveta kulture razgovarali su sa korisnicima ove ustanove kulture, imali priliku da im preporuče knjige, i da na kratko budu deo biblioteke, na usluzi običnim ljudima, koji su željni kvalitene književnosti.

Nagradjivani književnik Goran Petrović specijalno za Tanjug je rekao da veoma pozdravlja ovu akciju i zanimljiv koncept, ideju Biblioteke grada Beograda (BGB), te je ocenio da je “književnost jedna od retkih demokrakih discipilina, jer čovek zaista može da bira šta će da čita”.

"Čini mi se da pisci ipak neki put ne mogu da biraju svoje čitaoce, ali zato čitaoci mogu da biraju svoje pisce. Ili možda knjige biraju čitaoce. Taj osećaj da je neka knjiga pisana samo zbog vas, da je vi jednog dana čitate, možda i nekoliko stotina godina kasnije, čini književnost neprolaznom i večnom", analizirao je Goran Petrović, autor uspešnih romana "Opsada Crkve Svetog Spasa" i "Sitničarnica kod srećne ruke".

Pisac je već mesecima aktuelan sa svoja dva romana “Papir sa vodenim znakom” i “Ikonostas sveg poznatog sveta”, u izdanju “Lagune” iz 2022. godine, koji su za kratko vreme već osvajali nagrade, prvi – “Beogradski pobednik”, drugi nedavno Nagradu Grada Beograda – “Despot Stefan Lazarević”.

“Svakako da mi je prijatno, jer svaka nagrada je ram za književnost, ali samo ram. Suština je pisanje, odnosno čitanje. Istina, prošle godine su izašle te dve knjige odjednom, jer sam jako dugo radio na njima. Napravio sam i dužu pauzu u pisanju, i tako se namestilo da izadju u isto vreme dva naslova. Na jesen će izaći i treća knjiga, koja je, hronološki gledano, izmedju “Papira” i Ikonostasa”, otkrio je Petrović za Tanjug o projektu koji je počeo pripremati pre više od 20 godina, i dodao da se nada da će novi roman moći i nezavisno da se čita u odnosu na prethodna dva, što mu je i bila ideja.

Podsetimo, dobitnik NIN-ove nagrade je zamislio da to bude čitav književni serijal, Roman delta, odnosno da izlazi u nastavcima, ciklusima, te je ranije najavio da još uvek ne zna koliko bi mogao romana da iznedri, ali “da mu se čini da će biti više od 10, a manje od 100”.

"Nisam najsigurniji i dalje, jer nije sve dovršeno, i pitanje je kako će se rukopis "ponašati", ali recimo da bi trebalo da bude 12 romana na kraju", zaključio je Goran Petrović za Tanjug.

Glumac Aleksandar Radojičić, od skoro novi član Beogradskog dramskog pozorišta, popularan iz raznih filmova i TV serija, kaže za Tanjug da celu ovu ideju akcije u BGB vidi kao povratak knjizi, biblioteci, što je danas veoma dragoceno i lekovito.

"Mislim da mi i kao dramski umetnici, evo danas je sa mnom i Miona Marković, tako da i kao glumci imamo odgovornost, jer imamo neki uticaj, dopiremo do mladih ljudi. Sve manje je nažalost tog uticaja, jer je danas sve popularnija neka instant kultura, prolazne zvezde, ili subkultura", smatra Radojičić, i dodaje da bi nekad bilo najlakše "da se svi mi povučemo, i kažemo – ovo mene ne zanima i ne snalazimo se u ovoj eri online realnosti".

Ipak, glumac je naglasio da je njihova obaveza kao umetnika da održe kontakt sa tim mladim ljudima kako bi mogli da im daju neki drugi izbor, a "ne da sutra kukamo kakva nam je omladina".

"Trenutno je situacija takva kakva jeste, i svi ti klinci nisu birali da se rode u ovakvo vreme kada im je telefon gurnut u ruke sa tri, četiri godine, ali eto ako možemo čak i preko društvenih mreža ovako neku akciju da sprovedemo, promovišemo, odlazak u pozorište, na filmove, izložbe, mislim da je to naša obaveza", ocenio je mladi glumac.

U karijeri mu je fokus više na čitanje filmskih ili televizijskih scenarija, ili pozorišnih drama, te i sam priznaje da nema uvek dovoljno vremena koliko bi voleo da se posveti čitanju knjiga skroz van profesije, te mu se dešava da neki roman čita i po nekoliko meseci.

"Ako je dobra knjiga, nije mi teško da joj se vratim više puta, kad ne stignem u cugu da je pročitam. Znam da sam milion puta kada putujem, recimo u avionu, uspevao da se posvetim, tada mi je najdraže da čitam. I tako pola knjige sam mogao da pročitam do jedne destinacije, a da ne dignem glavu", otkrio je Radojičić, ali je priznao da je i on, kao i mnogi danas, upao u brzinu današnjeg vremena, što mu više ne onemogućava da se tome prepusti.

"Danas nisam ovde došao da nekome držim predavanja da mora da čita, već da se svi mi zajedno podsetimo koliko je knjiga važna", istakao je Radojičić za Tanjug i naveo da je ljubitelj skandinavske književnosti, voli stvaralaštvo popularnog pisca

Erlenda Lua (Norveška), a da je poslednji roman koji ga je oduševio – "Uznemrireni ljudi" Frederika Bakmana (Švedska).

Spisateljica za decu Jasminka Petrović za Tanjug kaže da je već učestvovala u ovoj poznatoj akciji BGB-a pre nekoliko godina, te da je i danas osetila veliko uzbudjenje, malu tremu kako će se snaći u toj trenutnoj ulozi bibliotekara za gradjanstvo.

"Naravno da je ovakva akcija zanimljiva i korisnicima. Biblioteka grada Beograda uvek ima nešto zanimljivo da ponudi, bili su aktivni i tokom pandemije korona virusa, a za Svetski dan knjige smo tada mogli samo da snimamo video, da se prikazuje online. Istina, više pripadam Dečjem odeljenju, ali kako je Biblioteka osnovala veliku nagradu “Dušan Radović” za najbolju knjigu za decu, zato sam i ovde danas", objasnila je Jasminka Petrović i napomenula da svim srcem podržava ovakve akcije.

"Duboko verujem da su bibliotekari trenutno veoma značajne osobe, pogotovu kada je u pitanju književnost za decu, zato što je biblioteka izmedju porodice i škole. Ona pravi most, spaja nas pisce i decu, spaja školu i pisce, tako da su bibliotekari veliki koordinatori danas. Neko ko organizuje veliki broj manifestacija, druženja i susreta, mogu da kažem, i to podvlačim, da su bibliotekati na dečjim odeljenjima, najveći poznavaoci dečje književnosti", istakla je autorka hit knjiga za tinejdžere kao “Seks za početnike”, “Škola”, od kojih su nastale i pozorišne predstave (Malo pozorište “Duško Radović”).

Petrović priznaje da je uvek slaba na bibliotekare, posebno za one koji rade upravo sa delima za najmladje, jer “oni prate, i veoma su važni za razvoj dečje knjige i ljubavi prema njoj”.

"Uvek se odazovem na ovakve pozive od biblioteke, jer smatram da bibliotekari rade veoma human i važan posao”, navela je Jasminka Petrović, koja je i porodično ovde danas, jer je sa njom ćerka Ana Petrović, poznati illustrator i autor popularog stripa - knjige “Stripoterapija”, koja je osvojila spomenutu nagradu “Dušan Radović”, početkom ove godine.

Veliki uspeh je dostigao film “Leto kada sam naučila da letim” prema istoimenom romanu Jasminke Petrović, u režiji Radivoja Raše Andrića, jer je bio i najgledaniji u domaćim bioskopima 2022. godine, sa više od 200 000 gledalaca.

"Dečji film je takodje važan za čitanje, kada se snimaju po knjigama. Eto mnogo dece je pogledalo film i čitalo moju knjigu, a ima naravno i obrnuto. Mislim da je to važno za našu kulturu, jer smo dugo stajali na samo četiri filma, 20 godina samo toliko naslova u srpskom filmu, ipak je malo", rekla je Petrović i spomenula ostvarenja “Agi i Ema” Milutina Petrovića, po romanu Igora Kolarova, “Princ od papira” Marka Kostića, “Zlogonje” prema romanu “O dugmetu i sreći” Jasminke Petrović, reditelja Raška Miljkovića, “Peti leptir” prema knjizi Uroša Petrovića, u režiji Milorada Milinkovića, koji je danas takodje bio gost u ovoj akciji.

Od novih “oživljavanja”, Jasminka je rekla da će biti emitovana radio drama “Kaži teti dobar dan” prema njenom delu, u programu Radio Beograda.

“Osim toga, biće još nešto od projekata, ali mi je za sada rečeno da o tome ćutim. Evo, sklapaju se neke kockice, nešto se odigrava oko tih planova. Za razvoj filmova za decu sada se ipak nešto menja, možda ne tako brzo, ali je važno da se dešava”, zaključila je Petrović za Tanjug.

Književnica Vesna Kapor, dobitnica nagrade “Meša Selimović” za njen roman “Nebo, tako duboko” (2021), smatra za Tanjug da je izuzetno važan koncept BGB da se svi oni nadju u ulogama bibliotekara, te da bi moglo da se stalno ponavlja realizacija te ideje.

"Moglo bi ovo da bude i neko druženje pisaca i drugih javnih ličnosti. Nekada davno su se družili reditelji, glumci, scenaristi, taj ceo filmski svet, slikari, književnici. Sve je bilo zajedno, a danas je sve podeljeno, parcijalno, svako je unutar tih krugova, u svom malom uskom kutku. Ovakav dan u biblioteci bi uvek mogao da se ponavlja", smatra Vesna Kapor, koja smatra da je “knjževnost jedna vrsta slobode”.

"Onaj koji razume da je čitanje važno, za njega je litetatura – osvajanje slobode. Takodje to je i očuvanje sopstvenog integriteta, jezika i kulture. Ipak, u ovo današnje vreme, došli smo do paradoksa da je mnogo ljudi u pisanju, ali da se manje čita. Više se čita zabava i neka instant književnost", kaže Kapor, ali dodaje da je “danas pojam književnosti i knjige izmanipulisan”.

Ona je primetila da svi danas pišu, previše je produkcije na savremenoj srpskoj sceni, “sada se kaže, sve je knjiga, ili tamo neko je napisao knjigu”.

"Ali, šta je njena suština, šta je lepa književnost? To bi trebalo u javnosti da se jasno definiše i odvoji. Mislim da se mnogo toga izgubilo od pravog značenja, pojma književnosti. Opet, mislim da u ovoj štampanoj formi, knjiga neće sigurno izumreti. To pokazuje najnovije istraživanje u Americi, da je samo 30 posto čitalaca prešlo na onlajn način, a svi ostali ipak čitaju knjige u svojim rukama", zaključila je Vesna Kapor za Tanjug.

Kao bibliotekari danas su još učestvovali - pevačica Zoe Kida, glumica Miona Marković, pisci -Mirjana Đurđević, Ljubica Arsić, Radmila Petrović, Ana Petrović, novinarka Marija Miljević,