Maja Herman Sekulić: Svetu je potrebno da se vrati na etičke principe čovečanstva

BEOGRAD - Spisateljica Maja Herman Sekulić postala je potpredsednica Akademije etike nedavno osnovane u Indiji, a za Tanjug je kazala da je ta organizacija nastala pod pokroviteljstvom indijske Vlade i Uneska.

"Kad sam predsedavala Svetskom samitu književnika počelo je o tome da se priča i došli smo do zaključaka da je u današnjem svetu možda neophodno da se vratimo na osnovne postavke koje predstavljaju etičke principe čovečanstva", rekla je Herman Sekulić Tanjugu.

Prema njenim rečima, Akademija je zamišljena globalno, a sedište je u Indiji pod pokroviteljstvom indijske vlade i Uneska.

"Želja je da se pretvori u neki univerzitet i da se proširi globalno, paralelno sa predavanjima na većini univerziteta koji potpuno zanemaruju te aspekte ponašanja i života. Jedan od osnovnih prinicipa je integritet koji kao da je najviše zaboravljena kategorija", navela je autorka.

Herman Sekulić je dodala da je bila u Njujorku na proslavi Dana humanosti, 23. februara, u Društvu za etiku, koje odnosvano 1867. godine, a čiji su članovi bili Nikola Tesla, Albert Ajnštajn i Mark Tven.

"Pozdravili su mene i moje neke ideje o tome da se eventualno pod njihovim pokroviteljstvom otvori jedan ogranak u Beogradu", rekla je Herman Sekulić.

 

Za knjigu "devet života Milene Pavlović Barili", Herman Sekulić ističe da je "dobila više nagrada u svetu", a pojavila se i u prevodu na italijanski jezik, dobivši u Italiji "nagradu za najbolji strani roman".

Herman Sekulić je najavila da za tri nedelj ide u Parmu na poziv jedne knjižare i tamo preostale porodice Barili, kao i za Napulj gde će dobiti priznanje.

 

"Neverovatan je bio odziv ovde među čitateljkama raznih profila, koje su videle sebe u tom nekom monologu toka svesti Milene. Ona je epitom žene nezavisne, koja se sama borila i izborila za veoma značajno mesto u umetnosti, posebo na sceni u Njujorku", rekla je Herman Sekulić.

Govoreći o svojoj knjizi "Skica za portrete", Herman Sekulić je istakla da je postala udžbenik na mnogim katedrama na postdiplomskim studijama, i da to nisu intervjui proistakli iz kratkih novinarskih susreta, već "dugih prijateljstva i saradnje", ili su sagovornici bili njeni profesori.

Prema njenim rečima, "Skica za portrete" je delimično i njena autobiografija.