Erik Vijar: Istorija nam pomaže da razjasnimo sadašnjost

BEOGRAD - Francuski pisac Erik Vijar (Eric Vuillard) rekao je večeras da nove generacije pisaca nisu odustale od toga da postanu novi Džejms Džojs i da su ga ohrabrili razgovori sa srpskim gimnazijalcima.

Na književnoj večeri, u ispunjenom prostoru Francuskog instituta, Vijar je u razgovoru sa moderatorom, srpskim piscem Vuletom Žurićem ocenio da je književnost pomešana sa događajima iz svakodnevnog života, i da su pisci i čitaoci utopljeni u kooridinate vremena svoje istorije.

Prema njegovim rečima, pisanje je počelo je u drevnoj Mesopotamiji, kada su pisari urezivali račune za svoje gazde, da bi se postepeno pojavili rodoslovi kraljeva i bogova, a potom pripovedanje.

Vijar je primetio da se još kod Homera vide vlastodršci, a malo se govori o narodu, dok Marsel Prust najpre piše fascinirano o francuskom plemstvu, da bi se polako pretvorio u njegovog kritičara i oštrog cinika.

Književnost se tako počinje baviti realističnošću društvenog života, što je dovodi do pitanja jednakosti ljudi, naveo je Vijar, koji boravi ovih dana u Srbiiji na poziv novosadskog Međunarodnog festivala proze "Prosefest", Akademske knjige i Francuskog instituta.

Upitan kakva nosi iskustva u nedavnom razgovoru sa gimnazijalcima u Sremskim Karlovcima, Vijar je primetio da je bitno da se književnost kroz vreme pokušavala boriti protiv vlasti, uprkos autoritetima pod kojim je pisana, i da pokušava istaći istinu.

"Ideja da je nepravda u našem vremenu nešto negativno, da možda književnost može napraviti put ka ravnopravnosti - to nije bilo čudno i strano gimnazijalcima, i to me ohrabrilo", naveo je francuski pisac.

Kada je pre nekoliko godina izbio protest žutih prsluka u Francukoj na zidovima gradova su se počeli pojavljivati navodi iz Vijarovih istorijskih romana, a pisac je priznao da su rečenice drugi birali, ali su "odgovarale situaciji".

"Imam utisak da nam istorija pomaže da razjasnimo sadašnjost", primetio je pisac.

Obilazeći francuska vojna groblja iz Prvog svetskog rata Vijar je primetio "da su grobovi isti, da su to mesta striktne jednakosti ljudi", i shvatio je da je "strašno pomisliti da milion ili deset miliona ljudi treba umreti da bismo shvatili da su svi ljudi jednaki".

Prema njegovim rečima, "Prvi svetski rat, sa milionima mrtvih, je važan datum za istoriju književnost", pošto su "velika dela napisana posle značajno različita od onih pre", kakvo je bilo Stendalov "Parmski kartuzijanski manastir", koji "imaju drugačije viđenje rata".

Govoreći o svojoj generaciji pisaca, Vijar je ocenio da i dalje postoji želja da stvore nešto novo i postanu novi Džejms Džojs i pesnik Anri Breton, a da je on postao nehotično inovativan u svom pisanju napisavši jednu od svojih knjigu, koja nema linearnu priču i naratora, i mešavina je žanrova.

Žurić je ocenio da je Vijar "jedan od važnih francuskih i svetskih pisaca", i podsetio da je Melita Logo Milutinović prevela na srpski jezik romane "Dnevni red", dobitnik Gonkurove nagrade, "Rat siromašnih", koji je ušao u najuži izbor za Bukerovu nagradu i "Častan izlaz", a objavila ih je Akademska knjiga.

Prema njegovim rečima, u "Časnom izlazu" je "toliko mnogo događaja, ličnosti, istorije i amotsfera sabijeno na stotinjak strana", i govori šta se dešavalo pre nego što su Amerikanci došli u Vijetnam.

Pozdravljajući prisutne, direktor Francuskog instituta Stanislas Pjere je istakao da je Vijare pisac poseban po tome što ga zanima istorija i kako se neko delo uklapa u vreme i socijalni okvir, i kroz to pokušava izneti opšte istine.