Kusturica: Umetnost je toliko velika da je ništa ne može zameniti

BEOGRAD - Filmski reditelj Emir Kusturica večeras je promovisao svoju novu knjigu "Kad mrtve duše marširaju" u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu.

U knjizi eseju na skoro 200 strana, filmski reditelj piše o "mangupima" iz Davosa, opasnostima četvrte industrijske revolucije i veštačke inteligencije po Srbiju, o ratu u Ukrajini i transhumanizmu, ruskom vladaru i srpskoj šljivovici, ljudskoj duši u digitalnom kavezu, tajnom planu SAD, Vatikana i Nemačke da rasture Jugoslaviju.

Pored autora, o knjizi su govorili profesor dr Milo Lompar i direktor izdanja Branimir Nešić, dok je moderatorka bila nagrađivana književnica Vesna Kapor.

Kapor se osvrnula na početak knjige gde autor piše "nije li svet postao zatvor kome bodljikave žice više nisu najizrazitiji simbol neslobode?" i navela da se Kusturica u knjizi dotakao i pritvaranja srpskog tenisera Novaka Đokovića u Australiji 2021. godine.

Kusturica je rekao da je hapšenje Đokovića, "prvog među slobodnima, pobunjenika koji ne želi u okove novog sveta i veruje u pravedniji poredak", ponovljena slika stare policijske priče iz filma "Francuska veza" u kojoj policajac

hapsi najpoznatije likove u gradu kako bi zastrašio ostatak Marseja.

Direktor izdavaštva "Catena mundi" Branimir Nešić rekao je da autor u novoj knjizi govori i o tome da li je rat u Ukrajini počeo u februaru 2022. godine ili mnogo ranije?

"Autor će takođe da nas zapita da li smo svi zapravo nemi saučesnici tragedija koje su nam se desile 3. i 4. maja u Beogradu i okolini Mladenovca", naveo je Nešić.

Publicista i univerzitetski profesor Milo Lompar ocenio je da se nova knjiga Kusturice može definisati kao kulturološki politički esej, ali je dodao da knjiga poseduje raznorodne strukture pisanog jezgra, te da politički esej nije celokupan sadržaj knjige.

"Kusturica pravi vezu sa svojim filmovima, pruža različite dimenzije. On pripoveda zanimljivo, i njemu se dopada put kojim pripovedanje ide, i čitaocu daje više raznih 'rukavaca'. Pisac izražava stav prema svetu, pruža svoja opažanja između njega i čitaoca, ali i sveta. Knjiga je pozornica na kojoj Emir menja svoje teme, ilustruje više ideja, a jedna je o krizi humanizma", rekao je Lompar.

On je dodao da Kusturica neguje "biće hrišćanstva, biće čovečanstva i biće umetnosti".

Filmski reditelj je naveo da čovečanstvom danas vlada digitalni svet, ali "da je umetnost toliko velika da je ništa na svetu ne može zameniti".

On je dodao da u svetu koji stvara nekoliko porodica kao što su Rotšildi ili Rokfeleri, "dirigentsku palicu drži Klaus Švab sa svojom ekipom iz Davosa".

Prema njegovim rečima, u tom svetu sebičnosti i pohlepe, neminovno je da nestaju duhovnost i umetnost.

"Bioskopska vrata su zatvorena, zavese su navučene, iznenađena i pomalo uplašena mrakom, publika se utišala i sa nadom očekuje da filmska slika pobedi tamu i zaigra na platnu. Mrak je, kao što znamo, najgušći pred svitanje. Ovom rečenicom i završavam svoju novu knjigu", zaključio je Emir Kusturica.

Slavni reditelj je, pored knjige "Kad mrtve duše marširaju", do sada objavio četiri naslova - roman "Smrt je neprovjerena glasina" (2010), zbirku pripovedaka "Sto jada" (2016), knjigu esej "Šta mi ovo treba" (2018) i roman-esej o Nobelovcu Peteru Handkeu "Vidiš li da ne vidim" (2022).