Promovisana knjiga Snježane Banović u Beogradu

BEOGRAD - Rediteljka, teatrološkinja i književnica Snježana Banović sinoć je je promovisala svoju knjigu “Kronika sretnih trenutaka/Odlomci iz ludih osamdesetih”, koju je u Srbiji objavila Geopoetika, u ispunjenom foajeu beogradskog Ateljea 212.

Direktorka Geopoetike Jasna Novakov Sibinović je rekla da Banović piše o pametnim odlukama, kao kada je upisala pozorišnu režiju u Zagrebu, jer je "došla na pravo mesto u pravo vreme", i cela ova knjiga je o tome, jer je "učila od pravih, a uzor je bio svet bez granica".

Novakov Sibinović je rekla da je ovo knjiga i za mlađe čitaoce, koji ne znaju mnogo osamdesetima, i "knjiga koja daje važan odgovor na pitanje zašto nam se desilo ovo što nam se desilo".

Pozorišni reditelj Gorčin Stojanović je ocenio da će knjiga Banović onome ko ništa ne zna o tom periodu biti više od hronike i memoara, i neka vrsta uputstva kako da razume osamdesete.

"Kad ne bih poznavao Snješku bio bih zadivljen ne samo širinom njenog uvida u stvari koje se dešavaju u toj deceniji, nego njenog ljudskog svetonazora", istakao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, Banović priča uglavnom o drugima, u širokom rasponu od lokalnih zagrebačkih likova poput Mancea, do "zlovoljnog čiče iz okoline Utrehta".

"To je šarolik i širok svet u koji Snješka ima uvid koji je vrlo topao i kritički precizan", naveo je Stojanović.

Rok publicista Petar Janjatović je ocenio da se knjiga "čita lako i pitko, ali sporo", jer mu je lično otvorila "neverovatnu količinu slika iz prošlosti".

Prema njegovim rečima, knjiga je slatko-gorka hronika, jima i mnogo tužnih trenutaka, jer je "ona zemlja imala divne i jako loše momente, i preteglo je na loše".

Istakavši da knjiga opisuje Zagreb njegove mladosti, Janjatović je rekao da je imao sreću da grad upozna preko rokenrol scene, i da Banović sve opisuje, kao u slučaju redakcije časopisa Polet, sa mnogo detalja, na fini način i veoma pouzdano.

Janjatović se prisetio kako je urednik Poleta išao na ribanje jer je na naslovnu stranu 1980. godine, kada je umro predsednikJugoslavije Josip Broz Tito, stavio "suvonjavog mladiča izbuljenih očiju", a to je bio beogradski muzičar Zoran Radomirović Švaba, kasnije basista Elektiričnog orgazma.

Prema njegovim rečima, sledeći šok je bio Polet sa fudbalerom koji posle treninga izlazi iz bazena i vidi se "prvi put muški polni 'događaj' na naslovnoj strani".

Primetivši da u knjizi ima dosta kritičkih rečenica o pojedinim ličnostima i muzičarima, Janjatović je dodao da u sećanjima Banović "nema nikakve vrste patetike", već je to "iskrena i emotivna hronika sa finim odmakom svih ovih godina".

Glumci Svetozar Cvetković i Radoslav Milenković čitali su odlomke iz knjige, a Banović je prisutnima pročitala odlomak koji govori o kultnoj zagrebačkoj kafani "Blato".

Prema njenimr rečima, kafana je " do nedavno odolevala globalističkoj nemani", kao mesto u kome su se "tradicionalno okupljali boemi, luzeri, pijanci, akademici, izmišljene veličine i pesnici bez zbirke."

Istakavši da je poglavlje o "Blatu" za nju najemotivnije, Banović se u njemu prisetila prijatelja Đure, "koji se najviše voleo zaljubljivati u žene koje nikada neće upoznati", poput Ene Begović, Zane Nimani i Tanje Bošković.