Kanadski pisac K. K. Hamfriz predstavio večeras svoja dva romana u Beogradu

BEOGRAD - Kanadski književnik i glumac K. K. Hamfriz večeras je u Beogradu predstavio svoja dva romana "Vlad: poslednja ispovest" i "Jednog dana ću te pronaći", u izdanju domaće kuće "Valkira".

Na promociji u Hotelu "Museum" u centru prestonice ove noći je učestvovao i srpski pisac fantastike Zoran Petrović.

Mlada izdavačka kuća "Valkira", osnovana pre samo godinu dana, organizovala je prvo gostovanje kanadskog autora bestselera, nagrađivanog romanopisca, dramaturga, glumca i profesora K. K. Hamfriza u Srbiji.

Književnik čije je pravo ime Kris Hamfriz živi u Vankuveru sa ženom i sinom.

U novoj knjizi ,"Jednog dana ću te pronaći’" (2023, kanadska izdavačka kuća "Doubleday"), Kris Hamfriz piše o svojim roditeljima.

Ipak, autor otkriva da je roman fikcija, mada ima istine u tome da mu otac jeste bio pilot i glumac, a majka špijun.

Hamfriz je neko vreme odlagao pisanje romana, jer je kako je rekao reč o osetljivoj temi: njegovoj porodici, roditeljima, životnoj priči kao osnovi.

"Veoma je kompleksna stvar, jer recimo moja majka je svaki dan bila protiv mog dede, svog oca, jer je on bio nacista. Nimalo laka situacija. Istraživao sam svoje roditelje kada su bili deca. Nisam imao problema da pišem ovu priču u svom novom romanu "Jednog dana ću te pronaći", ustvari ja svaki problem vidim kao novu priliku", analizirao je K. K. Hamfriz.

Kanadski književnik je dodao da mu je sada krivo što svoje roditelje nije ispitivao mnoge pojedinosti dok su bili živi, jer sada bi i neke druge situacije utisnuo u roman.

Ovo je roman o ljubavi, ratu, tajnama i oproštajima, inspirisan istinitom pričom njegovih roditelja.

Kris Hamfriz kao svestrani umetnik - kanadsko-britanski glumac, romanopisac žanra naučne fantastike i dramski pisac, a potiče iz glumačke porodice.

Rođen je u Torontu, do sedme godine živeo je u Los Anđelesu, a onda u Velikoj Britaniji.

On je rekao da se kao pisac sasvim prirodno vezuje za likove koje stvara, i tako se kreira intiman odnos sa njima.

"U svojim knjigama sam stvorio mnogo loših likova, muških i ženskih, kao i u romanu "Jednog dana ću te pronaći". Za neke sam veoma srećan kada ih "ubijem", za druge budem tužan. Ne kajem se kada "likvidiram" moje junake, ali istina retko kada to radim iz velikog zadovoljstva. Dešavalo mi se da me ljudi zamrze što sam u romanu "ubio" jednog psa, a to što sam imao na stotine "mrtvih", očigledno nikome nije smetalo, nisu se bunili", primetio je pisac ovaj "paradoks".

Tokom promocije svojih knjiga izdatih na srpskom jeziku, K. K. Hamfriz je istakao da gotovo nikada ne planira ceo roman unapred, odnosno nema detaljno zacrtan sinopsis

"Tokom procesa stvaranja romana istražujem i veoma volim da se iznenadim. Da pišem ono što i nisam planirao, to ume biti uzbudljivo. Proces istraživanja za moju prvu knjigu "Vatra" trajao je veoma dugo, punih šest godina. Sada je to drugačije. Kada pronađem ideju, istraživanje potraje oko tri meseca, ne duže od toga. Tako je bilo i sa romanom "Vlad: poslednja ispovest" o grofu Drakuli, i išao sam u istraživanje u Rumuniju, Transilvaniju", napomenuo je Hamfriz, koji je takođe glumio u mnogim filmovima i televizijskim serijama.

Kao glumac, igrao je u pozorištima od Vest Enda u Londonu do Holivuda.

On je tako naglasio da piše iz pozicije lika, jer je i glumac u karijeri, i takvo iskustvo mu znači u kreiranju romana zbog dijaloga.

Pod imenom K. K. Hamfriz objavio je nekoliko istorijskih romana i dela za mlade.

Napisao je 22 romana, gde se ističu ovi naslovi: "Francuski dželat" (osvojio "Srebrni Bodež" prestižnu britansku nagradu u kategoriji trilera), trilogija "Džek Apsolut", "Vlad – poslednja ispovest", "Grad zvani Armagedon", "Kuga" (osvojio je kanadsku nagradu ,,Artur Elis’’ za najbolji kriminalistički roman 2015), moderni krimić "Jedan dan u Londonu’’ (2021).

Razmišljajući o mogućem nastavku ili "pred-nastavku" novog romana "Jednog dana ću te pronaći", Hamfriz kaže da bi to bila dobra ideja, da se vrati u prošlost svojih junaka.

"Kakva bi to priča bila. Istorija piše sama roman. Morao bih se vraćati u prošlost i istraživati kako je moj deda postao nacista. To je vrlo uznemirujuća priča o dedi sa kojim je moja majka imala problema i nisu se nimalo lepo slagali. Iako težak i komplikovan čovek, moj deda je bio vrlo šarmantan, harizmatičan, uspevao je da osvaja sve oko sebe. Pred- nastavak romana bila bi zaista prava priča", siguran je Hamfriz i dodaje da mu je deda bio glumac, često odsutan od kuće, nikakav otac njegovoj majci i veliki narcis.

Njegov 12. roman "Šekspirov buntovnik" je adaptiran u pozorišni komad čija se premijera održala 2015. godine na festivalu "Bard on the Beach" u Vankuveru.

Nedavno je dovršio serijal epske fantastike ,,Krv besmrtnika’’, a njegovi romani za mlade čitaoce uključuju trilogije ,,Saga: Runski kamen’’ i ,,Tapiserija’’.

Takodje on kaže da bi neki naredni roman mogao da mu bude inspirisan boravkom u Beogradu, nikad se ne zna šta bi mogao da smisli.

"Pričala mi je majka i jedan svoj zastrašujući osećaj: moj plač kada sam bio beba podsećao ju je u potpunosti na smeh svog oca. Toliko joj je to bilo odbojno, toliko se nije slagala sa svojim ocem, da je maltene htela da me se odrekne i preda na usvajanje. Preminula je tek nedavno, pre 10 godina, sa svojih 90, i bila veoma snažna poslednjih dana. Moja tetka, njena rođena sestra je umrla u svojoj 104. godini, pre tri godine. Obe su doživele lepe godine", otkrio je kanadski pisac, čiji su romani prevedeni na trinaest jezika, a kod nas je "Laguna" objavila njegova zapažena dela naučne fantastike.

Master diplomu odseka za umetnost - Kreativno pisanje, dobio je na univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji.

Srpski pisac žanra naučne fantastike Zoran Petrović je rekao da se putem interneta upoznao sa Hamfrizom 2018. godine kada je on pisao treći deo svog serijala epske fantastike "Praznik zveri". Planirao je tada četvrti deo o Hajduku Veljku, te je naišao u jednoj Hamfrizovoj knjizi izuzetno slične scene koje je tek zamislio i stavio na papir, što mu je bilo apsolutno neverovatno.

Stupili su u kontakt preko mejla, ostali u kontaktu ovih šest godina, posebno tokom pandemije korona virusa su često komunicirali na razne načine i večeras su se konačno uživo sreli, što ga veoma raduje.

Zoran Petrović je master psihologije, muzičar, pisac romana, kompjuterski dizajner, svestran u stvaralaštvu.

Kako kaže, njegov prvi roman "Bulevar greha" bio je u žanru ljubavnog trilera, a onda je prešao u naučnu fantastiku, žanr koji voli, prati i poznaje od malih nogu.

Petrović je govorio o vremenu provedenom u pisanju svog serijala iz pet knjiga "Praznik zveri", i tako je prva dva romana "Žeteoci" i "Grehovi alijanse" pisao samo po tri meseca, godinu dana mu je trebalo za delo o Vladu - "Nezvani gost", dok je četvrti nastavak o Hajduk Veljku - "Zakon kvrvoljublja" stvarao čak pune dve godine. Peti roman "Dopisani" je skoro objavljen, a Petrović planira i šesti nastavak uskoro da napiše.

Na kraju promocije obratio se K. K. Hamfriz.

"Kako ne znam srpski jezik, verujem da je Zoran Petrović večeras lepo pričao o meni. Izvinjavam se što nisam imao mogućnosti da naučim vaš jezik, ali znam nešto da kažem na srpskom: "Hvala vam puno" i "Dva piva molim", duhovito je zaključio K. K. Hamfriz i onda ostatak večeri potpisivao svoje knjige velikom broju srpskih čitaoca.