Nobelovac Jun Fose: Umetnost ruši granice između jezika i geografskih regiona

OSLO - Norveški pisac i dramaturg Jun Fose, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ovogodišnji je autor Poruke za Svetski dan pozorišta, 27.mart u kojem poručuje da umetnost ruši granice između jezika, geografskih regiona i zemalja.

U tekstu pod nazivom "Umetnost je mir" Fose piše da je svaka osoba jedinstvena, posebna a opet ista kao i svi ostali.

"Naš vidljivi, spoljašnji izgled drugačiji je od svih ostalih, naravno, i sve je to dobro i lepo, ali u svakom čoveku postoji našto što pripada samo njemu ono što je on sam po sebi. To nešto možemo nazvati njegovim duhom ili njegovom dušom. Ili možemo odlučiti da to uopšte ne označimo rečima, već da prosto ostavimo stvar na miru" piše Fose.

Između ostalog Fose piše da "umetnost, dobra umetnost, uspeva da na svoj predivni način poveže nešto potpuno jedinstveno sa univerzalnim.

"Omogućava nam da drugačije - strano, moglo bi se reći - razumemo kao univerzalno. Time umetnost ruši granice između jezika, geografskih regiona i zemalja. Na taj način spaja ne samo ono što je karakteristično za svakog od nas, već i karakteristike grupa, svake nacije, na primer" piše Fose.

Nobelovac naglašava da svaka dobra umetnost sadrži nešto strano, što ne možemo u potpunosti da razumemo, a u neku ruku, ipak i razumemo.

"Ona sadrži, da tako kažemo, tajnu. Nešto što nas fascinira i gura preko naših granica, stvarajući pri tome izvrsnost koju sva umetnost mora da sadrži u sebi, ali i do koje mora da nas dovede. Ne znam bolji način da se suprotnosti spoje. Ovaj pristup je potpuno obrnut od nasilnih sukoba koje često viđamo u svetu, a koji se prepuštaju destruktivnoj težnji da unište sve što je strano, sve što je jedinstveno i drugačije, često koristeći najnemoralnije izume koje nam je tehnologija stavila na raspolaganje. U svetu postoji terorizam. Postoji rat. Jer ljudi takođe imaju životinjsku stranu, vođeni instinktom da vide nekog drugog, stranog, kao pretnju svom sopstvenom postojanju, umesto kao fascinirajuću misteriju" piše Fose i dodaje da na ovaj način jedinstvenost - razlike koje svi možemo da vidimo - nestaju, ostavljajući za sobom kolektivnu sličnost u kojoj je sve što je drugačije pretnja koju treba istrebiti.

"Ono što se spolja vidi kao razlika, u, na primer, religiji ili političkoj ideologiji, postaje nešto što treba pobediti i uništiti" piše Fose.

Za njega nema dileme da je rat borba protiv onoga što leži duboko u svima nama: nečega jedinstvenog. Ali, to je kako kaže i borba protiv umetnosti, protiv onoga što leži duboko u svakoj umetnosti.

"Rat i umetnost su suprotnosti, baš kao što su rat i mir suprotnosti - jednostavno je. Umetnost je mir" poručuje Fose na kraju teksta.