Rediteljka Mila Turajlić za Tanjug: Kad ste dokumentarista, uđete ljudima u život

BEOGRAD - Rediteljka Mila Turjalić kaže da su u Alžiru ljudi plakali gledajući njen dokumentarac "Cinema Comunisto", da se ljudi iz nesvrstanih zemalja politički prepoznaju i da joj je bila dragocena saradnja sa Titovim snimateljem Stevanom Labudovićem.

Turajlić je rekla Tanjugu da je upravo došla iz Njujorka gde je njen dokumentarni diptih "Nesvrstani i Filmske gerile" imao njujoršku premijeru na Univerzitetu Kolumbija.

Diptih će potom biti prikazivan od 13. do 22. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz prateću izložbu "Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ koja će biti otvorena 18. marta u Muzeju afričke umetnosti.

Diptih se sastoji od dva dugometražna filma, koji su arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg sveta, na osnovu ranije neprikazanih 35 milimetarskih filmskih materijala Labudovića, snimatelja Filmskih novosti koji je pratio predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita 30 godina.

Prvi film u diptihu posvećen je nastanku Pokreta nesvrstanih i Samitu koji je održan u Beogradu 1961. godine, dok drugi film sadrži arhivske materijale koje je Labudović snimio tokom tri godina alžirskog rata za nezavisnost.

Turajlić je rekla da je oduvek htela da pravi film o Pokretu nesvrstanih, pošto se seća samita 1989. u Beogradu, na kome se bio pojavio libijski vođa Muamer Gadafi sa dve kamile, što je uslovilo da u njenoj mašti ostane nešto čemu je htela da se vrati kao priči "oko koje je postojala neverovatna energija".

Navodeći da je sa prvim filmom "Cinema Comunisto" (2010) bila pozvana u Alžir 2013. godine, Turajlić se prisetila kako je sa filmskim radnicima iz nesvrstanih zemalja odmah počela da priča "istim političkim jezikom".

"Brzo se razumemo i kad otputujete u zemlju sa tradicijom nestvrstanosti. Kad kažem Jugoslavija dešava se prepoznavanje. To me zanimalo da uhvatim u filmu", rekla je Turjalić.

Prema njenim rečima, prilikom prikazivanja u Alžiru "u sali ljudi su plakali gledajući" njen film.

"Jugoslavija je igrala veliku ulogu u alžirskom ratu za oslobođenje, bila je prva zemlja koja je priznala nezavisni Alžir. Ljudi reaguju na priču o Jugooslaviji na intenzivan način", primatila je rediteljka.

Turajlić je podsetila da je Tito poslao Labudovića u Alžir koji je proveo umesto planirana tri meseca tri godine praveći zapise o alžirskoj borbi protiv Francuza.

"Zaključio je da ne može da ostavi narod dok ne stigne sloboda. Snimio je oko 83 kilometara filmske trake, to je dragocen matterijal. To je zaista gest solidarnosti spram oslobodilačkog pokreta u Alžiru. Njega cene kao 'filmsko oko' alžirske revolucije", rekla je Turajlić.

Podsetivši da je imala sreću da stvarajući film provede tri godine radeći sa Labudovićem, pre nego što je preminuo u 90. godini, Turajlić je ocenila da je njoj to "bila važna avantura, i sigurno i njemu".

"Kad ste dokumentarista uđete ljudima u život", primetila je sineastkinja.

Turajlić je navela da su Labudović i njemu slični bili ljudi privilegovani da prisustvuju intimnim trenucima moćnih ličnosti, ali su "ostali verni kodeksu časti i to nije za njih material za tabloidna prepričavanja".

U njenim filmovima pojavljuju se ljudi koji su nakon raspada Jugoslavije ostali kao poslednji nosioci priče o njenoj prošlosti.

"Stevan je bio poslednja osoba koji je toj arhivi mogao da da priču kako je nastala, da mi prenese šta su radili kao snimatelji, sa kojom idejom i verom. Zaista su verovali u projekat Jugoslavije i solidarnosti Jugoslavije i drugih zemalja", navela je Turajlić.

Od lekcija koje je naučila tokom svog rada je istakla Labudovića koji je njoj bio "otelotvorenje jednog gesta, kao čovek koji je bio partizan, i poslan da snima drugi rat rekao da taj narod ne ostavlja".

Turajlić je istakla da je iskustvo bilo dragoceno i zato što se retko dešava da kada se bavi arhivskim materijalom "originalni snimatelj, autor pristane i učestvuje u radu", što je prilika koja joj se verovatno neće ukazati ponovo.

Turajlić je dodala da u depou Filmskih novosti postoji 26 rolni sa Beogradskog samita Nesvrstanih 1961. godine, od čega su veći deo govori, ali samo kao nemi materijali.

Pronašla je i francusku i američku reportažu, i u izveštaju zapadnih novinara je primetila "podsmeh sa kojim prepričavaju samit".

Pošto je u Radio Beogradu pronašla originalni zvuk sa samita uz pomoć firme iz Londona koja zapošljava čitače s usna, Turajlić je uspela da spoji video i ton.

Govoreći o Nesvrstanima, Turajić je istakla značaj u međunarodnoj politici ideje trećeg puta, kada su se između SAD i Sovjetskog Saveza "male zemlje ujedinile, što nije bilo u interesu nijedne velike sile".

Prema njenim rečima, i danas smo "lišeni slobode da se misli o trećem putu", a pre godinu dana jedan alžirski diplomata joj je rekao da je ranije tema sa kojom se bavila u filmovima bila "folklorna a sada je politička", i da se "reaktivirala potreba da se o tome zna".

Govoreći o filmu "Sinema komunisto", Turjalić je rekla da je filmski operater Leka Konstantinović vodio dnevnike o tome šta je Tito gledao, i da je ustanovila da je za 32 godine odgledao 8.801 film.

Tito je, kako je navela, odgledao svaki žurnal Filmskih novosti, a pored vesterna, gledao je i mjuzikle, komedije, japanske filmove.

Turajlić je bila posebno ponosna što je nekadašnji šef diplomatije Jugoslavije Budimir Lončar prilikom beogradskog prikazivanja diptiha prošle godine na njen poziv došao i pozdravio publiku, podsetivši da je "emocija sa kojom se obratio Beogradu, gde su mu se rodila deca, bila neverovatna".

Filmom "Druga strana svega" (2017) Turajlić je htela htela da ispriča o porodičnom stanu, koji je podeljen posle Drugog svetskog rata, a počela je da se pita o izboru životnog puta kog je njena majka, univerzitetska profesorka Srbijanka Turalić napravila, koja je devedesete godine provela protestujući na ulici sa svojim studnetima.

"Stan je bio okosnica, ali je film o nasledstvu materijalnom i moralnom. Pričam o njenom angažmanu i film je postao mnogo ličniji nego što sam sanjala", navela je Turajlić.

Turajlić je istakla da joj je drago što se na festivalima priznaje ravnopravnost dokumentarnog i igranog filma, jer su "ljudi gladni autentičnog, stvarnog, životnog".

"Dokumentarni film u ovom trenutku filmski jezik uspešno koristi. Igrani film je pod diktatom novca kog sve manje ima, otišli su u ogromne blokbastere i franšize. Otvorio se prostor za nešto što kuca živo. Više uživam u dokumentarnim nego igranim filmovima", navela je autorka.

Plan je da na jesen u Francukoj i Americi budu prikazana njena ostvarenja, a nakon toga na televiziji Al džazira, što je prilika "da publika širom arapskog sveta vidi te filmove".

Prisetivši se saveta reditelja Darka Bajića da se nakon prvog uspešnog filma ne ponavlja, Turajlić je istakla da svaki put traga za novom formom, "svaki put krećeš iz početka".