20. novembar 2023 13:11

Premijera predstave "Beskrajna priča" biće izvedena 24. novembra u teatru "Duško Radović"

Izvor: TANJUG

Foto: Belkisa Abdulović

BEOGRAD - Premijera predstave za decu „Beskrajna priča“ po romanu Mihaela Endea u režiji Ane Tomović, biće održana 24. novembra u Malom pozorištu "Duško Radović", saopšteno je iz tog teatra.

U predstavi igraju Relja Janković, Mladen Lero, Damjan Kecojević, Miloš Anđelković, Nikola Kerkez, Mladen Vuković, Jelena Ćuruvija Đurica, Dubravka Kovjanić, Maja Jovanović Spasojević i Ivana Adžić.

Prve reprize zakazane su 25. novembra u 17h i nedelju, 26. novembra u 12 sati.

Delo “Beskrajna priča” (1979) je najpopularniji roman za decu i mlade čuvenog nemačkog pisca Mihaela Endea (1929-1995).

Pisan je u osnovi kao roman za decu, ali je ubrzo po objavljivanju prerastao u knjigu za sve generacije i postigao ogroman uspeh širom sveta.

Ovaj roman spada među najneobičnija dela napisana u žanru fantastike, prema oceni svetske kritike, a preveden je na skoro 40 jezika.

Naravno, generacije koje vole pokretne slike, vole i istoimeni američki film izv 1984. godine, koji je realizovao čuveni nemački reditelj Volfgang Petersen (1941-2022).

Prvi deo romana je adaptiran za taj originalni film, a drugi deo knjige je utisnut u nastavak filma “Beskrajna priča II: Novo poglavlje” (1990), da bi onda bio snimljen i treći deo “Beskrajna priča III”, ali sa novom pričom, baziranom na likovima iz popularnog Endeovog romana.

Junak romana i ove predstave jeste Bastijan Baltazar Buks, desetogodišnji dečak koji živi sam sa ocem, jer mu je majka nedavno umrla. Njegov otac nema skoro nikakav kontakt sa njim jer se i sam bori sa tugom, i tako Bastijan je usamljen i prepušten sam sebi.

U školi ga deca maltretiraju zbog izgleda i svog interesovanja za knjige. Jednog dana, dok je bežao od školskih drugova – nasilnika, on se sakrio u lokalnoj knjižari.

Tamo je pronašao jednu neobičnu staru knjigu “Beskrajna priča” i uzeo je kod sebe, a da ne primeti džangrizavi vlasnik knjižare.

Kako nije smeo da ode kući, odlučuje da se sakrije na školski tavan.

Na stranicama knjige dečak je otkrio tajanstveni svet zemlje Fantazije koja lagano propada.

Detinja Carica umire od nepoznate bolesti dok njena zemlja Fantazija nestaje, jer Veliko Ništavilo je sve više nagriza i delovi nje svakog dana nestaju.

Ispada da samo neko ko nije sa tog sveta, može da spasi Fantaziju, i tako dečak Bastijan shvata da je on taj jedini Odabrani.

Čim je jedva skupio hrabrost, ušao je u svet Fantazije koja se zahvaljujući njemu iznova rađa iz jednog zrna peska.

Kada se Bastijan nakon nestanka od jednog dana konačno vratio kući, za njega i njegovog oca počinje novo poglavlje u životu, više nikada neće dozvoliti da izgube jedan drugog.

Rediteljka Ana Tomović je ocenila da su izuzetno snažne emocije u romanu i budućoj predstavi „Beskrajna priča“, gde potpisuje adaptaciju.

“U centru priče je Bastijan, dečak koji doživljava veliku emocionalnu krizu zbog gubitka majke. Pored toga, on nema skoro nikakav kontakt sa ocem, a ne uklapa se ni u školi, gde je izložen vršnjačkom nasilju. Bastijanov emotivni svet je pred krahom.

Čitajući „Beskrajnu priču“, on se poistovećuje sa junakom Atrejem. Njegove muke da spasi Detinju caricu doživljava kao svoje, i to mu budi nadu da je svet Fantazije, a samim tim i njegov svet – moguće spasiti od Ništavila”, opisala je okosnicu radnje i suštinu dela Ana Tomović.

Prema njenim rečima, “Beskrajna priča” predstavlja borbu za tananu dečiju dušu koja ostavlja nadu da je moguće promeniti teške okolnosti i izboriti se sa nadmoćnijim neprijateljem.

“Bastijanova vera spasava svet Fantazije. Osnažen i promenjen, on se vraća u svet Realnosti u kome će takođe nastaviti da se bori na svom putu sazrevanja.„Beskrajna priča“ je snažno obeležila moje detinjstvo i radujem se da je otkrijem novim generacijama”, zaključila je Ana Tomović.

Osim navedenih glumaca i rediteljke, u prevodu Marije Stojanović, autorsku ekipu predstave čine još: kostimografkinja i maskerka Momirka Bailović, scenografkinje Teodora Knežević, Marta Dogan, kompozitor muzike i dizajner zvuka Aca Pejčić, dok scenski pokret potpisuje glumac Damjan Kecojević, a video rad - Ivan Baletić i Marko Kovačević.