Snežana Trišić: Dobar reditelj može da napravi predstavu i od telefonskog imenika

BEOGRAD  - Rediteljka Snežana Trišić ocenila je da je Branislav Nušić i danas provokativan pisac, da se u domaćim pozorištima ne rešavaju sistemski problemi, da neki nagrađeni tekstovi nikad ne budu izvedeni, kao i da u Srbiji ima mali broj pozorišta i scena.

Trišić je rekla Tanjugu da je "neverovatno šta je uočio, shvatio i uneo" sa 19 godina Branislav Nušić u predstavu "Narodni poslanik", koju je postavila u saradnji INK - Gradskog kazališta Pula i Narodnog pozorišta Subotica.

"Napisati tako slojevitu priču o političkoj svesti u malograđanskoj sredini, i o obrtima koji se dešavaju u osvajanju vlasti, je vrlo interesantno. Uspeo je da rasvetli neke slojeve", ocenila je Trišić.

Prema njenim rečima, očigledno da je Nušić dobro poznavao mentalitet i ljude, i interesantno je njegovo osvetljavanje različitih karaktera, kroz humor kojim sagledava naše kolektivne i lične mane.

Trišić je rekla da je Nušić veliki izazov koji zahteva određenu vrstu hrabrosti, jer su često potrebne velike podele i zahtevne produkcije, pa se naša pozorišta ne odlučuju često za njegova dela.

Podsetivši da je 2014. godine u Narodnom pozorištu u Subotici radila Nušićevog "Mister dolara", Trišić je dodala da tu postoji veliki broj lica, pa je komad morao pretrpeti određene adaptacije.

"Nušić je provokativan pisac. Na vrlo oštar način kritikuje i sagledava tadašnje društvo, a neminovno i današnje. Politički sistem pre svega, u komadima poput 'Narodnog poslanika', 'Gospođe ministarke' i 'Mister dolara'", istakla je rediteljka.

Trišić je ocenila da "vrlo verovatno da postoji određeni strah kad se neko uhvati Nušića, dokle će to otići".

"Mislim da je to neosnovano, jer Nušićev humor je zdrav, otrežnjujuć, koji nas tera da sagledamo razne devijacije društva i pojedinca, i da se njima podsmehnemo, ali tako da nešto naučimo i probamo da to prevaziđemo", navela je Trišić.

Napomenuvši da su kritika i samokritika uvek dobre, a njima je Nušić sklon, Trišić je dodala da čuveni srpski komediograf u svojim komadima "voli svoje likove, čak i kad rade loše stvari".

"On ih sagledava u širem kontekstu i razumeva razloge zašto su takvi. Piše o potrebi za prevazilaženjem tih mana, koje likovi imaju, gaje i prenose iz generacije u generaciju", navela je rediteljka.

Trišić je navela da je njen utisak da je u domaćem pozorištu produkcija sve manja, smanjeni su budžeti i uslovi su sve gori, u odnosu na trenutak kad je diplomirala 2009. godine.

"Primećujem neku vrstu pada u pozorišnoj produkciji i poteškoće koje se ne prevazilaze na adekvatan način. Postoje pojedinci i kuće koje sa tim u određenoj meri bolje ili lošije izlaze na kraj", ocenila je Trišić.

Primetivši da su beogradska pozorišta puna, Trišić je istakla da je "fascinantna želja publike", koja voli i gladna je pozorišta.

"Imamo sjajne filmove, desi se odlična serija, ali živi kontakt je nezamenjiv, i zbog toga pozorište opstaje toliko dugo, uprkos digitalnoj eri i veštačkoj industriji", ocenila je Trišić.

Prema njenim rečima, ipak u pozorištu postoje sistemski problemi koji se ne rešavaju i vrlo su često prepreka, a ne podstrek za razvoj, posebno mladih koji tek ulaze u posao.

Kao predavač na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Trišić buduće reditelje nastoji da usmeri da se povežu sa komadom, temom i problemom, odnosno da "pronađu nešto važno, što ih se tiče, i o čemu mogu i umeju da progovore".

"Režija je snažna potreba da o nečemu govorite, da date ugao sagledavanja problema iz svog bića", naglasila je Trišić.

Upitana kako prepoznaje potencijal da bude postavljen neki komad, Trišić je rekla da joj se dešavalo da naiđe na neke koji nisu savršeno napisani, i pre svega su jako važni dobra priča, likovi i tema.

"Imate konkurs za dramski tekst. Pobede tekstovi, odete, pogledate predstavu i to je loša predstava. Ili se nikad ne dogode predstave po tim tekstovima. Imate manje dobre dramske tekstove i ispadnu sjajne predstave", navela je Trišić.

Prema njenim rečima, reditelj mora da prepozna da li može ili ne može da postavi komad, jer nije dobro kada ne zna šta da radi čak i sa sjajno pisanom dramom.

Prilikom pregovora o postavljanju predstava, dešavalo se da upravnici pozorišta predlože dobre pisce, ali je Trišić odbijala režiju, navodeći da to nije njena tema ili da ne zna šta bi sa tim.

"Ponekad su bili zbunjeni. U pitanju je dobar pisac, klasik, perspektivan pisac. Što ne znači da drugi reditelj ne bi napravio od toga sjajnu predstavu", priznala je Trišić.

Prema njenim rečima, "dobar reditelj ako zna zbog čega režira telefonski imenik, zaista može napraviti sjajnu predstavu".

Trišić je ocenila da je neminovno da u pozorištu opstane kvalitet, i da će se "dobra predstava uvek igrati", bilo da je rađena u klasičnom ili savremenom ključu.

"Dobra predstava nađe put do publike. Ponekad savremeni, eksperimentalni pravci mogu da odu u neku vrstu trendova i pomodnosti. To se brzo i lako prepozna", napomenula je rediteljka.

Naglasivši važnost umetničkog i istraživačkog potencijala pozorišta, Trišić je dodala da je bitno da se ne ponavljaju poznati obrasci, nego da se koriste da bi se otkrili novi putevi i da se rizikuje.

Trišić je rekla da ima dobro iskustvo u saradnji sa srpskim pozorištima van Beograda, gde je imala dostupan ansambl, scenu i posvećenost projektu.

"I dalje mislim da imamo mali broj pozorišta i scena. U Beogradu imate problem neredovnosti proba, malo dobijate scenu na kojoj se igra, dugo ste u probnoj sali, termin probe je pre podne, jer se uveče igraju predstave", rekla je rediteljka.

Trišić je navela da joj se u Beogradu dešavalo da napravi predstavu u komplikovanim okolnostima i sa "zvezdanom" podelom, ali da bude teško ili nemoguće predstavu staviti na mesečni repertoar, zbog zauzetosti pozorišta.

"Pozorišta van Beograda ne igraju predstave tako često, imaju obično dva igrajuća dana. To je olakšavajuča okolnost. Imate scenu ceo dan i veče, tehnika je na raspolaganju, ansambl je tu, i imate normalan tok i proces proba", rekla je rediteljka.

Trišić je rekla da je "pozorište sublimacija svih umetnosti, sinteza, apsolutna umetnost".

"Za razliku od drugih umetnosti, pozorište sve sadrži u sebi. Vizuelne, audio umetnosti, pre svega živog čoveka. To je na neverovatan načon sublimacija svega što volim u raznim umetnostima", rekla je Trišić.

Prema njenim rečima, fascinantan je broj ljudi koji se okupi oko jedne predstave, ideje, čina, koji pri izvođenju pred 150, 300 gledalaca stvaraju zajedničku vezu.

"Dobar reditelj napravi čvrst koncept tokom rada, ali koliko god imali spreman koncept, postoji ogroman procenat onoga što će uneti slučaj i živi kontakt stvaranja. Svaka publika reaguje drugačije", napomenula je Trišić.

Priznavši da ne radi predstavu ako nema pravu podelu kakvu je zamislila, Trišić je dodala da to ne znači da nisu bili u pitanju fantastični glumci.

"Ne vidim na taj način da ta uloga treba da bude tako podeljena. Tako da o tome baš volim računa. Ja sam neko ko voli da radi s glumcem, ko se bavim se ulogama", navela je Trišić.

Prema njenim rečima, bitno je raditi sa mladim glumcima i autorima i kad god je mogla pravila je kastinge, što je retkost, jer je to mogućnost da upoznate ljude i vidite ko se pojavljuje od novih imena.