Lordan Zafranović: Nisam slušao nikoga, pa ni sebe

BEOGRAD - Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je reditelj Lordan Zafranović koji je govorio o retrospektivi njegovih ranih filmova koja se večeras završava u Jugoslovenskoj kinoteci.

Zafranović je rekao da je zahvalan Kinoteci na retrospektivi koja pokazuje da je njegov stvaralački put bio "valovit, gore-dole, uspesi-neuspesi i sukobi za osvajanje slobode".

"Kad čovek dođe u situaciju da retrospektiva gleda na ono što je radio onda bih ja u jednoj rečenici kazao šta je sa mnom bilo: nisam slušao nikoga, a nisam slušao niti sebe. Da sam slušao sebe možda bi druga situacija bila", priznao je reditelj.

Istakao je da nije mogao ni da pomisli da spajanje dva kadra u montaži može da dovede u opasnost ne samo njega nego i njegove bližnje, kao što je to bio slučaj 1991/2. godine u osamostaljenoj Hrvatskoj, gde je iz poltiičkih razloga njegovo ime satanizovano. Njegov sin nije mogao da upiše fakultet, a komšije nisu razgovarale sa njegovim roditeljima.

"To su bile drame. O nekim stvarim bi ipak trebalo voditi računa. To nisam radio. Možda ne bih ni sad?", naveo je Zafranović.

Podsetivši da je već sa 17 godina snimio svoj prvi film, reditelj je istakao da mu je on "ušao u krv, telo, mozak".

Govoreći o svom ostvarenju "Okupacija u 26 slika" (1978), smeštenom u ustaški Dubrovnik tokom Drugog svetskog rata, Zafranović je ocenio da "nijedan kutak sveta, pa bio najlepši, ne zaobilazi zlo".

"Upravo je poruka da Dubrovnik, koji je turistički simbol, kad mu se otvori stomak, vidi se da je unutra bilo stravičnog zla 1941. godine. Na tom kontrastu lepote i pojedinačnog i masovnog zla su napravljeni i filmovi 'Pad Italije' i 'Večernja zvona'", rekao je Zafranović.

Susrevši se s tim zlom kada je prvi put video dokumentarne snimke iz Jasenovca, Zafranović je rekao da nije mogao da shvati da je to napravilo ljudsko biće.

"Shvatio sam da su to uradili dobre komšije pored nas. Samo su bili potrebni uslovi, ideologija koja će stvoriti propagandu mržnje i užasa, a onda i masovnu realizaciju. Rasni zakoni su davali pravo da bez ikakvih problema ubijate pojedinačno u masovno čitave narode", ocenio je sineasta.

Prema njegovim rečima, postojali su idealni uslovi da se "Okupacija" takmiči za Oskara, pošto je predsednik američke Akademije bio naše gore list glumac Karl Malden, a bio je tu i uticajni Den Tana. Zafranoviću i koscenaristi Mirku Kovaču upućena je preporuka da se film skrati za najmučnije trenutke.

"Mi smo jednoglasno rekli ne. Nećemo da sakatimo svoj film. Mada smo mogli da napravimo verziju za akademiju. Nismo hteli čak ni taj mali kopmpromis da napravimo. Da li je to bilo pogrešno ili nije? Uvek govorim da odluke donosim sam i da je 80 posto pogrešno", priznao je Zafranović.

Upitan kako gleda na budućnost filma u doba tehnoloških revolucija, Zafranović je naveo primer fudbala gde VAR soba prekida i hladi utakmicu i rešenje spornog trenutka bude potpuno drugačije.

"Kad je sudija bio sam, bila je pobuna celog stadiona. Diskutovalo se, to je bio fudbal. Tako mi se čini i u filmu na platformama. Masa je televizijskih stanica, mali ekran je superioran", dodao je Zafranović. 

Ipak mu se čini da će film preživeti, a kao primer je naveo upravo završeni Festival autorskog filma u Beogradu gde su sale bile skoro pune.

Prema njegovim rečima, film će preživeti zbog toga što je on taj koji puni televizijske programe, u kojima se stari filmovi gledaju, dok će novi film ako ne prihvati digitatlnu tenhiku nestati.