Arhitekta Danica Prodanović: BINA je usmerena prema najširoj publici

BEOGRAD - Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je arhitekta Danica Prodanović koja je govorila o Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture (BINA), koja počinje danas i traje do 18. juna.

Prodanović je rekla da BINA otvara izložba "Daljina koja spaja", posvećena opusu arhitekte Bratislava Toškovića, koji je nakon studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu karijeru realizovao u Finskoj.

Prema njenim rečima, Tošković je ostvario "impresivan opus", koji se kreće od hotela, sajamskih hala, do muzejskih objekata i aerodromskih terminala, a dobitnik je i Velike nagrade arhitekture za životno delo Udruženja arhitekata Srbije.

Izložba traje do 28. maja u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, a naslediće je izložba nagrade "Piranesi" koja predstavlja ostvarenja iz centralne Evrope u prethodne dve godine.

Prodanović je podsetila da se BINA uvek trudi da budu "usmereni prema najširoj publici i skrene pažnju reflektora na manje vidljiva mesta u gradu", a ove godine je u fokusu naselje Cerak, nastalo u periodu modernizma u drugoj polovini 20. veka.

Podsetivši da je Cerak "naselje zaštićeno kao spomenik kulture, ali ima problem rekonstrukcije i revitalizacije", Prodanović je dodala da se postavlja pitanje kako ući u rekonstrukciju naselja koja imaju specijalnu zaštitu, a stanovi su privatizovani i postavlja se pitanje ko je zadužen za revitalizaciju.

Prema njenim rečima, u razgovor 15. juna "revitalizacija modernistkičkih naselja - slučak Cerak" biće uključeni građani iz organizacije "Kulturni Cerak" i projektant naselja Milenija Marušić.

Prodanović je rekla da je razumevanje grada kako raste jedan od programa BINA, koji se realizuje u okviru evropske platforme LINA.

"Pozvali smo tri tima iz Evrope da pogledom iz druge perspektive, ne iz našeg konteksta, daju neku viziju kao bi grad mogao da raste, koje su neke bolne tačke", rekla je Prodanović.

Investitorska arhitektura nije samo beogradska tema, ima toga u svim evropskim gradovima, a Prodanović je dodala da je "pitanje svih pitanja kako povezati ono što postoji, sa onim što nastaje i usmeriti prema potrebama grada".

"Svedoci smo da ono što nastaje kao rezultat investitorske arhitekture i urbanizma je značajno drugačije od onoga što smo imali u periodu 20. veka", naglasila je Prodanović.

Prema njenim rečima, u naseljima koje se sada grade nema dobro projektovanih škola, vrtića ili javnih površina, i to je tema kojom se bavi BINA.

"Kvalitet života u gradu je manje pitanje arhitekture, da li je zgrada lepa, upravo urbanistička rešenja, infrastruktura, su ono što definiše dobar život u gradu", ocenila je Prodanović.