Vladimir Perišić: Iznenadilo me je interesovanje koje vlada za filmom "Lost Country"

BEOGRAD - Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je reditelj Vladimir Perišić koji je govorio o svom filmu "Lost Country", koji 24. novembra otvara Festival autorskog filma.

Perišić je rekao da je "Lost Country" došao od njegovog diplomskog ostvarenja koje se bavilo odnosom sina i oca političara, nakon koga mu se učinio da ima u sebi još jedan film, koji bi se bavio odnosom sina i majke političarke.

"Delimično zbog moje lične priče, jer je majka bila u politici, ali pre svega jer je odnos sa majkom daleko kompleksniji, a pobuna protiv oca je neka vrsta obaveznog mesta u odrastanju", naveo je Perišić.

Prema njegovim rečima, krajem osamdesetih su jugoslovenske republike vodile politike krvi i tla, a "Lost Country" se bavi problemom dvostruke lojalnosti - prema roditelju i prema jednom moralnom imperativu ili osećanju za pravdu.

"Na taj način sam hteo da subvertiram obavezu koju osećamo prema porodici, krvi ili plemenu", rekao je reditelj.

Perišić je rekao da veruje da je autorski film u prvom licu jednine, i predstavlja mogućnost pojedinca protiv sistema, a Kan najviše brani tu ideju i otud afinitet koji ima prema tom festivalu.

"Istorija filma koji je prošao kroz Kan je istorija filma koju osećam kao svoju. Super je biti u Kanu, ali to može ponekad da bude i opasno, jer je sud Kana od svih festivala najsuroviji. Ali volim taj festival i od diplomskog filma sam se osećao kao kod kuće tamo", naveo je Perišić.

Za svoju ulogu u "Lost Country" Jovan Ginić dobio u Kanu nagradu "Otkrovenje" kao najbolji mladi glumac i "Srce Sarajeva" kao najbolji glumac Sarajevo film festivala, a Perišić je rekao da snagu njegovog filma čini to što mu se otvorio da ga snima na skoro potpuno dokumentaran način i dao potpuni pristup sebi.

"Dok smo bili u pripremama, osetio sam da će biti jezgro film i zarazna emocionalna energija taj Jovanov i moj odnos, i ono što je davao već u probama. U odnosu na strast sa kojom se posvetio snimanju, nagrade su vrlo zaslužene", ocenio je reditelj.

Upitan kako vidi veliko interesovanje za film na predstojećem Festivalu autorskog filma, Perišić je rekao da će znati ko su ti ljudi posle projekcije.

"I za mene je iznenađenje, jer sam navikao da svoje filmove vidim na nekoj vrsti izabrane margine i unutrašnjeg egzila, koji je meni odgovarao, jer sam tu našao prostor svoje slobode", naveo je Perišić.

Podsetivši da je film rađen sa dosta mladih koji nisu profesionalni glumci, Perišić je dodao da "ta mladost ima prava na svoju sliku i zvuk, da postane vidljiva i čujna".

Pošto je Ginić dobio nagradu za najboljeg glumca, a domaći film dugo nije imao nagradu u Kanu, Perišić pretpostavlja da "sve to izazova neko interesovanje".

Perišić je rekao da je rad sa naturščicima njemu uvek najlepši deo rada na filmu, pogotovo što je stil glume u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji od devedesetih postao previše ekstrovertan i preekspresivan.

"Moderan film se izgradio na mešanju igranog i dokumentarnog. Veliki reditelji modernog filma su uvek tražili način da spreče glumce da glume. Naturščici ne glume u ovom filmu, oni uloge inkarniraju", dodao je Perišić.

Upitan kako vidi filmsku umetnost u budućnosti, Perišić je rekao da ne zna gde ide film i da već neko vreme oseća "krizu u filmu, koji ne može da nađe identitet u odnosu na 21. vek".

"Film je bio umetnost i tehnologija 20. veka. Sad su došle druge tehnologije i dešava se pre svega autorskom filmu da se svodi na vrstu male niše. Od velike, popularne umentosti sve više počinje da liči na elitističku umetnost poput opere", ocenio je Perišić.

Prema njegovim rečima, sa multiplikacijom ekrana i platformi za prikazivanje, kao i sve manjim brojem gledalaca u bioskopima, film prolazi kroz krizu identiteta, i ne zna kako će se ona završiti.