Bosiljčić: Teatar je isceljujući, u njemu možete da se isplačete

BEOGRAD - Glumac Ivan Bosiljčić izjavio je da mu je bilo dirljivo što je nedavno prvi put podelio scenu sa suprugom pevačicom Jelenom Tomašević, da njegovo "Naše veče", kao i teatar sam, može biti isceljujuće, i da su "Jorgovani" uspešni zato što su ozbiljan autorski film.

Bosiljčić je rekao Tanjugu da je prvi samostalni nastup imao još 2009. godine u Domu sindikata, sa orkestrom "Stanislav Binički", kada je i pored puno posla u pozorištu i televiziji, "stvorio svoje parčence, muzičko-poetsko veče".

"Nisam ni slutio da će se to protegnuti na deceniju i po, i da će to biti životni potez. Ovo je mala baza u koju uvek mogu da se vratim i da znam da je baš moje, po mom ukusu i senzibiltetu", istakao je glumac.

Prilikom nedavnog izvođenja "Naše večeri" u Kombank dvorani, bivšem Domu sindikata, Bosiljčić je prvi put podelio pozornicu sa svojom suprugom, pop pevačicom Jelenom Tomašević, što je opisao kao dirljivo iskustvo.

"Shvatili smo da nikada pred publikom nismo pevali zajedno, niti smo bili u kadru. Čini se da nije bilo prilike. Njen stav je bio da čekamo dobru duetsku pesmu, da pogodi srž našeg odnosa", rekao je Bosiljčić.

Nadajući se da će se prethodno sresti u nekom mjuziklu jer je "Jelena izuzetno muzički darovita", Bosiljčić je priznao da se ni "to nije otvorilo", i da su odlučili da više ne čekaju, jer ipak imaju "Naše veče".

Bosiljčić je podsetio da su u Kombank dvorani, nekadašnjem Domu sindikata, pevali pesmu koju oboje mnogo vole - "To je bila ljubav" iz predstave "Cigani lete u nebo".

Motiv da radi "Naše veče" Bosiljčiću je bila potreba da se oduži svojim počecima, jer je u glumu ušao preko recitovanja, kao ljubitelj književnosti.

Priznavši da je teško definisati žanrovski "Naše veče", Bosiljčić je naveo da je to "međuforma i autentični momenat čija je svrha visoka uzbudljivost".

Bosiljčić je dodao da je "Naše veče" u jednom trenutku komičarski stend ap, u drugom "dobijate dramsku žižu gde se svi slede od ozbiljnosti teme", a onda sledi lepršava ciganska muzika, da bi se potom zapevala pesma sa Solunskog fronta gde se svi pomole.

"To je rolerkoster emotivni. 'Naše veče' najave kao koncert, a ja kažem da sam glumac i da je ovo predstava. Zapravo svako ko dođe ne ume da definiše, i kaže da je bila neverovatna vožnja", naveo je Bosiljčić.

Ocenivši da je jedna od prednosti teatra što gledaocima ostavlja slobodu da se isplaču, Bosiljčić je rekao da mu se desila dirljiva stvar koja pokazuje suštinu "Naše večeri".

Bosiljčić je pozvao na predstavu jednu svoju prijateljicu, koja je se zadesila u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u trenutku ubistava, a potom je provela dosta vremena na rehabilitaciji i na psihološkim konsultacijama.

Prema njegovim rečima, sutradan ga je nazvala da mu se zahvali, "jer je prvi put uspela da zaplače, da je isplakala sve što je osećala".

"Ne od tuge, tragedije, nego od lepote, od slobode. Zamislite kakvo je to oslobođenje, kako je neko morao sebe da zabetonira, da zatvori, da bi preživeo takav događaj", naveo je glumac.

Bosiljčić je dodao da je to dokaz da su ovaki susreti, poput "Naše večeri", "isceljujući, neophodni, koliko sebe zatvaramo u ovom svetu, pred porodicama, koliko je imperativ da se bude jak".

"U teatru možete da iskažete sve svoje slabosti. Možete da sedite u mraku i da 'izdušite' sve. Viknite, nasmejte se, plačite, ispovedite se, Bogu se pomolite", poručio je Bosiljčić.

Govoreći o svojoj dosadašnjoj karijeri u pozorištu, Bosiljčić je podsetio na "Zonu Zamfirovu" u režiji Kokana Mladenovića, koja je "izvanredna predstava i originalna adaptacija" dela Bore Stankovića.

Bosiljčić je rekao da je na festivalu dramskih formi "Sterijino pozorje" bio presedan što je "Zona Zamfirova" kao mjuzikl osvojila osam "Sterijinih nagrada", među kojima su za muške uloge dobili Nebojša Dugalić i on.

Podsetivši na stav žirija da bi "Zona Zamfirova" bila i dalje najbolja dramska predstava Pozorja čak ikad bi se iz nje sklonili muzika i ples, Bosiljčić je ocenio da to dovoljno govori o kvalitetu Mladenovićeve režije i svih uključenih.

"Predstava i dalje ide sa nesmanjenom žestinom pred publikom", napomenuo je glumac.

Mjuzikl "Cigani let u nebo" nedavno je u Pozorištu na Terazijama obeležio 20 godina izvođenja, a objašnjavajući njegovo trajanje Bosiljčić je naveo da su svi mnogo uložili u predstavu, iako u početku nije bila po volji kritike.

"Nismo se previše obazirali na to. Milena Vasić i ja smo svaku predstavu istraživali, gurali i ceo ansambl je išao za nama. To je u jednom momentu postala ozbiljna, velika predstava", naveo je Bosiljčić.

Prema njegovim rečima, ključni trenutak je bilo izvođenje na festivalu "Ohridsko leto" pod vedrim nebom, uz logorske vatre i zvezdano nebo u amfiteatru.

"Sećam se momenta kad sam pogledao nebo i video zvezde, pogledao u vatru i shvatio kako će taj momenat da produbi predstavu. Pogledao sam kolege i shvatio da su svi prepoznali to prostranstvo o kome mi pričamo na sceni", prisetio se glumac.

Prema njegovim rečima, po povratku u Beograd "predstava je zauvek ponela širinu otvorenog neba".

Upitan šta bi poručio mladim glumcima, Bosiljčić je rekao da "ima mesta za sve i svako će dočekati svoj momenat", ali je potreba trpeljivost.

"Treba izdržati da ne budeš izabran. Glumci su stalno na čekanju", naveo je Bosiljčić.

Prema njegovim rečima, hrabro je od mladog glumca da ne pristane na pogubne stvari, koje mogu ostaviti ozbiljne ožiljke.

"Vidite da reditelj nije za vas, da će vas kinjiti, da će biti strašno grub prema vama, ali ipak zarad karijere 'daj da istrpim'. To je granica. Mlad čovek mora mnogo da istrpi, da podnese", naveo je Bosiljčić.

Naglasivši neophodnost da glumci štite svoje koleginice i mlađe kolege, Bosiljčić je priznao da u njegovom poslu "postoje velika stradanja".

"Nekad se desi da mladi glumci od želje, ambicije da uđu u posao, pristaju na stvari koje će ostaviti ožiljke. Jeste, ožiljci zarastaju, ali od nekih presedne pa se ispišu iz posla. Treba se čuvati", upozorio je Bosiljčić.

Prema njegovim rečima, mladi glumci moraju biti "strašno fleksibilni, mnogo trpeljivi i spremni da trpe odbacivanja, da ne budu izabrani, a to je najteže".

Bosiljčić je rekao da se u filmu "Jorgovani" reditelj Siniša Cvetić i scenarista David Jakovljević vrlo oštro, šokirajuće buntovno odnose prema situaciji u domaćoj kinematografiji, "prema nagradama, podelama, fondovima, crvenim tepisima".

Prema njegovim rečima, "Jorgovani" su kao "šokanran i oštar film", na sredini perspektiva, između razmišljanja mladih autora Cvetića i Jakovljevića i iskustava glumaca, Slobode Mićalović, Gordana Kićića, Dugalića, njega i drugih.

"To se publici mnogo sviđa. Da je film bio malo okrutniji, moguće da bi izgubio deo publike. Da je bio obazriviji, sa više poštovanja možda bi postao mlak. Tačno je ostvaren pravi balans", ocenio je glumac.

Bosiljčić je ocenio da je najveći uspeh što su "Jorgovani", kao mejnstrim koji puni bioskopske sale, ipak ostali "ozbiljan autorski film".