Nova tehnika analize proteina nudi nove uvide u istoriju evolucije čoveka

LONDON - Nova tehnologija analize praistorijskih ljudskih proteina nazvana proteomika mogla bi da pomogne u istraživanjima skeletnih ostataka i pruži nove uvide u istoriju čovečanstva dva miliona godina unazad, piše danas Gardijan.

Britanski list navodi da bi analiza mikroskopsih ostataka mogla da pomogne u rešavanju najvažnijih misterija u evoluciji kao što je identifikacija zajedničkog pretka homo sapiensa i neandertalca.

Otkrića do koji se došlo primenom nove tehnologije analize drevnih DNK uzoraka, koja je u poslednjih 20 godina pomogla da se otkriju mnoge tajne u evoluciji čovečanstva, uključuju i otkriće da mnogi savremeni ljudi poseduju neandertalske gene i da su se neandertalci i primerci homosapiensa morali ukrštati u nekom trenutku u poslednjih 100.000 godina.

Naučnici sa Instituta Frensis Krik i britanskog Prirodnjačkog muzeja sprovodiće istraživanje tokom kojeg će pokušati da odrede koliko proteina može da se izvuče iz fosila.

''Na tome ćemo raditi naredne tri godine. Nadamo se da će to ukazati da možemo da na osnovu proučavanja proteina saznamo mnogo o našoj prošlost'', rekao je profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja.

Kako navodi Gardijan, deo istraživanja vršiće se pomoću ručnog skenera kojim se može preći preko fosila kako bi se otkrilo koliko proteina sadrži.

''Na taj način možemo da se fokusiramo samo na lobanje i kosti koje najviše obećavaju", rekao je Stringer. On dodaje da je ključno da se ne pokušava uzimanje uzoraka koji nemaju proteina koje bi mogli ponuditi za proučavanje.

Razvoj proteomike prati napredak naučnika u analizi DNK ekstrahovane iz drevnih ljudskih fosila. Proučavajući ostatke DNK iz tih fosila naučnici su otkrili da muškarci i žene neafričkog porekla nose neke neandertalske gene, a dopšlo se i do otkrića postojanja potpuno nove vrste ranih ljudi poznatih kao Denisovanci, na osnovu genetskog materijala pronađenog u fragmentima zuba i kostiju u sibirskim pećinama.

Profesor Pontus Skonglund sa Instituta Frensis Krik ocenjuje da analiza drevne DNK ima ograničenja.

''Ona je krhka i prilično brzo se raspada, posebno u toplim uslovima, tako da je korisna uglavnom za proučavanje fosila koji su stariji od 100.000 godina i koji se nalaze na umereno hladnim ili hladnim mestima'', kaže Skonglund.

S druge strane, proteomika je već donela obećavajuće rezultate, a studije profesora Frida Velkera sa Univerziteta u Kopenhagenu pokazala je da se proteini kolagena pronađeni u komadima vilice pračoveka pronađenog u pećini Baišia Karst na Tibetu u Kini poklapaju sa proteinima Denisovana.

''Ovo je prvi nagoveštaj o tome kako je Denisovac mogao da izgleda i sugeriše da proteomika ima mnogo toga da ponudi razumevanju ljudske evolucije'', rekao je Velker.