3. april 2023 11:17
"Sajens njuz": Planete bez zvezda možda imaju mesece pogodne za život
BERLIN - Planete bez zvezda možda imaju prirodne satelite, mesece, pogodne za život sa odgovarajućom orbitom i atmosferom, a takav mesec bi mogao ostati topao više od milijardu godina, pokazuju najnovija istraživanja astrofizičara.
Gravitaciono privlačenje između meseca i njegove planete može da održi postojanje tečne vode na satelitima, što se smatra stanjem ključnim za život.
Kompjuterske simulacije sada sugerišu da, s obzirom na pravu orbitu i atmosferu, pojedini meseci koji kruže oko lutajućih planeta skitnica mogu ostati topli više od milijardu godina, saopštila je astrofizičarka Đulija Ročeti na simpozijumu PLANET-ESLAB 23. marta.
Ročeti iz Evropske južne opservatorije u Garkingu u Nemačkoj istakla je, u članku u Međunarodnom žurnalu astrobiologije, da možda postoje mnogo mesta u univerzumu gde mogu postojati uslovi pogodni za život.
„Ono što tražimo su mesta gde se ovi uslovi pogodni za život mogu održati stotinama miliona ili milijardi godina", navela je Ročeti, preneo je Sajens njuz.
U novoj studiji, Ročeti i njene kolege izveli su 8.000 kompjuterskih simulacija zvezde nalik Suncu sa tri planete veličine Jupitera.
Te simulacije su pokazale da će planete koje su izbačene iz svog solarnog sistema često otploviti u svemir sa svojim mesecima.
Tim je zatim pokrenuo simulacije tih meseca, za koje se pretpostavlja da su veličine Zemlje.
Cilj je bio da se vidi da li je došlo do gravitacionog zagrevanja i da li je trajalo dovoljno dugo da život potencijalno tamo nastane.
Astronomi su uočili oko 100 planeta bez zvezda, od kojih su pojedine verovatno formirane od oblaka gasa i prašine na način na koji se formiraju zvezde, a druge su verovatno izbačene iz njihovih solarnih sistema.
Kompjuterske simulacije sugerišu da ovih planeta koje slobodno lebde može biti onoliko koliko ima zvezda u galaksiji.
Takve planete takođe mogu imati mesece, a 2021. godine istraživači su izračunali da ti meseci ne moraju biti hladna i neplodna mesta.
Osim ukoliko mesečeva orbita nije savršen krug, gravitaciona sila njegove planete ga neprestano deformiše, a rezultirajuće trenje unutar meseca stvara toplotu.
U solarnom sistemu, taj proces se odvija na mesecima kao što su Saturnov Enceladus i Jupiterova Evropa.
Dovoljno gusta atmosfera, koja zadržava toplotu, verovatno u kojoj dominira ugljen-dioksid, mogla bi da održi površinu dovoljno toplom da voda ostane tečna, što je ključni uslov za život.