Veliko slano jezero u Juti bi za pet godina moglo nestati

SOLT LEJK SITI - Veliko slano jezero u američkoj državi Juti, smanjuje se toliko da bi moglo nestati u roku od pet godina, navodi se u izveštaju koji su objavili istraživači sa Univerziteta Brigam Jang.

"Biolozi su zabrinuti da smo na ivici ekološkog kolapsa jezera", izjavio je Čad Jamane, regionalni direktor "Daks anlimitid", neprofitne organizacije koja čuva, obnavlja i upravlja staništima za ptice u Severnoj Americi, preneo je Sajans njuz.

Prošle jeseni, Veliko slano jezero, na čijim obalama je grad Solt Leks Siti, dostiglo je najniži nivo od kada je počelo vođenje evidencije.

Nivo jezera se smanjio na skoro šest metara ispod dugogodišnjeg proseka, zbog čega se to najveće slano jezero na zapadnoj hemisferi smanjilo na polovinu svoje istorijske površine.

Smanjenje jezera preti da ugrozi ekosistem, ometajući migraciju i opstanak 10 miliona ptica, uključujući patke i guske.

Lovci na patke nisu jedini koji su zabrinuti zbog Velikog slanog jezera.

Višedecenijsko opadanje nivoa jezera izaziva uzbunu kod miliona ljudi koji žive u regionu.

Kako se voda povlači, Solt Lejk Siti, grad koji je po jezeru dobio ime, kao i okolne zajednice, suočavaju se sa mnoštvom potencijalnih problema.

Nizak nivo jezera i sve veći salinitet prete da poremete ekonomske oslonce kao što su poljoprivreda, turizam, vađenje minerala i ulov škampa.

Izloženi sedimenti, takođe, mogu smanjiti kvalitet vazduha i tako ugroziti javno zdravlje.

"To se tiče svih", rekao je Jamane i dodao da je jezero na prvom mestu u mislima svakog stanovnika Jute.

Veliko slano jezero u Juti nije jedinstveno.

Mnoga slana jezera u svetu suočavaju se sa dvostrukim udarom: ljudi uzimaju više vode iz pritoka koje napajaju jezera, dok toplija, sušnija klima znači da je potrebno više vremena da se ona ponovo napune.

Slana jezera se nalaze na svim kontinentima - od Kaspijskog mora, najvećeg jezera na svetu, do najmanjeg, Mrtvog mora.

Slana jezera su terminalna jezera - nemaju drenažu, što znači da iz njih ne otiču reke.

Pošto se obično nalaze u sušnim predelima koja imaju malo padavina, slana jezera su prva koja će biti pogođena dugotrajnim sušama, koje su sve češće sa klimatskim promenama.

U isto vreme, ljudi koji žive u ovim pustinjama preusmeravaju slatku vodu za useve, domove i industriju.

Stanovnici preusmeravaju vodu iz potoka i reka u kanale, cevovode ili rezervoare pre nego što stigne do jezera.

A kako se jezera smanjuju, njihova koncentracija soli raste.

Jezero Popo u Boliviji koje se nekada prostiralo 90 kilometara u dužinu i 32 kilometra u širinu, sada je slano blato.

Aralsko jezero u Kazahstanu i Uzbekistanu, nekada je bilo četvrto po veličini jezero na svetu. Oko 20 do 60 kubnih metara vode godišnje se izdvoji za navodnjavanje zbog čega nivo Aralskog jezera opadne za 20 do 60 centimetara godišnje. Njegova zapremina se od 1960. smanjila za 80 odsto, dok je narasli salinitet, koji iznosi 10,7 procenata uništio gotovo sve oblike života u jezeru.

Najveće slano jezero u unutrašnjosti Indije, Slano jezero Sambhar, je u ozbiljnom padu, kao i afričko jezero Čad.

Neka slana jezera, poput jezera Vinemuka u Nevadi, presušila su toliko davno - vode koje su ga "hranile" bile su preusmerene na poljoprivredna polja - da je većina ljudi zaboravila da su ikada postojala.

Prema izveštaju koji su objavili istraživači sa Univerziteta Brigam Jang u januaru, Veliko slano jezero će verovatno, takođe, nestati u roku od pet godina ako stanovnici nastave sa sadašnjom stopom neodržive potrošnje vode.

Dobra vest je da stanovnici Jute još uvek imaju vremena da zaustave ili čak preokrenu pad nivoa Velikog slanog jezera koristeći manje vode.

Smanjenje upotrebe vode za poljoprivredu i druge stvari za trećinu do polovine, kombinacijom mera dobrovoljnog očuvanja i promena politike, omogućilo bi jezeru da se napuni dovoljno da podrži ekonomiju regiona, ekologiju i kvalitet života, navodi se u izveštaju.

Ako stanovnici Jute uspeju, Veliko slano jezero može biti model kako da se spasu druga slana jezera širom sveta.