Stručnjaci upozoravaju da eksploatacija Meseca može da nanese nepopravljivu štetu naučnim lokacijama

VAŠINGTON - Žurba za eksploatacijom Meseca mogla bi da nanese nepopravljivu štetu dragocenim naučnim lokacijama, upozoravaju stručnjaci.

Prema njihovim rečima, mogla bi da budu ugrožena istraživanja gravitacionih talasa, posmatranja crnih rupa, kao i studije za utvrđivanje života na planetama koje kruže oko udaljenih zvezda.

“Ovo pitanje je postalo urgentno. Moramo da delujemo odmah jer će odluke koje budu donete danas odrediti naš odnos prema Mesecu u bidućnosti”, rekao je Martin Elvis iz Centra za astrofiziku Harvarda i Smitsonijana, prenosi Gardijan.

Sa njim je saglasan i Ričard Grin sa Univerziteta Arizona.

”Ne pokušavamo da blokiramo izgradnju lunarnih baza. Međutim, tamo postoji samo nekoliko lokacija koje obećavaju, a neke od njih su neverovatno dragocene u naučnom smislu. Moramo da budemo veoma oprezni kada je reč o tome gde gradimo svoje rudnike i baze”, istakao je Grin.

Kasnije ovog meseca, radna grupa koju je nedavno osnovala Međunarodna astronomska unija i koju predvodi profesor Grin sastaće se sa zvaničnicima Ujedinjenih nacija kako bi se započeli pregovore koji bi trebalo da dovedu do jačanja propisa u vezi sa zaštitom međuplanetarnih resursa.

Sporazum o svemiru iz 1967. godine sprečava države da nebeska tela smatraju svojom teritorijom, ali ne govori ništa o kosmičkom rudarstvu i eksploataciji resursa.

”Otkriveno je nekoliko dubokih lunarnih kratera koji su bili obavijeni senkom otkako se Mesec formirao pre milijardi godina. Sunčeva svetlost nikada nije stigla do njih i zato su neverovatno hladni. Verovatno samo nekoliko desetina stepeni iznad apsolutne nule. I to ih čini naučno veoma vrednim”, naveo je Grin.

Krateri bi mogli da budu idealno mesto za pozicioniranje delikatnih naučnih instrumenata, poput infracrvenih teleskopa koji stalno moraju da se hlade.

Postoje planovi za izgradnju opservatorije, koja bi mogla da posmatra udaljene, mutne zvezde koje možda imaju male stenovite planete u orbiti oko njih.

”Ovo su idealna mesta za traženje života, ali leže izvan granica trenutnih opservatorija”, rekao je Grin.

Osim toga, smatra se da ovi krateri bez svetlosti mogu da sadrže vodu u obliku superhladnog leda koji nije ispario, kao što je to bio sličaj na drugim mestima na Mesecu.

Ti kreteri mogli bi da otkriju važne informacije o istoriji dolaska vode na Meseca i na obližnju Zemlju gde je voda igrala ključnu ulogu u pojavi života.

Međutim, krateri ispunjeni ledom takođe bi bili neprocenjivi u očima “lunarnih kolonizatora” i postali bi neodoljive mete za kompanije i astronaute koji uspostavljaju kolonije, navodi britanski list.

“Voda će biti neverovatno važna za ljude na Mesecu, ali moramo da se uverimo da je uzeta sa mesta koja nisu naučno nezamenljiva”, naglasio je Elvis.

Astronomi su namenili još jednu lokaciju, koja leži na suprotnoj strani Meseca i koja je zaštićena od haotičnih radio emisija, za postavljanje ogromnog teleskopa koji bi mogao da otkrije, bez smetnji, ultra-niske radio talase koji izviru iz ranog univerzuma i koji bi pružio ključne informacije o formiranju prvih galaksija.

Međutim, NASA i druge svemirske agencije planiraju da kruže oko Meseca satelitima kako bi kontrolisale robotske rovere i druge uređaje na površini Meseca.

Radio signali koji cure iz njih mogli bi da unište osetljivost predloženog radio-teleskopa sa udaljene strane.

Izgradnja mesečevih baza i rudnika još uvek je daleki cilj za svemirske inženjere, a traženje resursa tek počinje, ističe Gardijan.

“Problem je u tome što je potrebno mnogo vremena da se unesu izmene u sporazume Ujedinjenih nacija, tako da moramo da reagujemo odmah ako želimo imamo međunarodne sporazume koji će zaštititi jedinstvene naučne karakteristike Meseca i osigurati da nisu uništeni nepromišljenom eksploatacijom”, rekao je Grin.