Amnesti Internešnal: Romi i Srbi i dalje diskriminisani, Hrvatska i dalje nasilno vraća migrante

ZAGREB - Hrvatska još uvek pribegava nasilnom vraćanju izbeglica i migranata, pristup pobačaju ostao je ograničen, Romi i Srbi i dalje su diskriminisani, ali je vlada preduzela korake u borbi protiv tzv. SLAPP tužbi protiv novinara i pooštrila mere za suzbijanje porodičnog nasilja.

To je navedeno u ovogodišnjem izveštaju Amnesti Internešnala (AI) o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj u prošloj godini.

AI, pozivajući se na CERD, piše da su Romi i Srbi i dalje izloženi rasnoj diskriminaciji, posebno u obrazovanju i zapošljavanju.

Romi su, kažu, i dalje izloženi velikom siromaštvu i žive u teškim uslovima u odvojenim četvrtima i neformalnim naseljima bez adekvatne infrastrukture.

Prema službenim podacima, broj ljudi koji je pokušao da uđe u Hrvatsku iz susednih zemalja povećao se za 70 posto u odnosu na prethodnu godinu, s preko 65.000 ulazaka zabeleženih do novembra, navodi se u Izveštaju Amnesti internešnala.

Humanitarna udruženja dokumentovala su nastavak nasilnog vraćanja migranata i izbeglica, uključujući nezakonita kolektivna proterivanja, fizičko nasilje, policijsko ponižvanje i krađu.

Odbor za eliminaciju rasne diskriminacije (CERD) u listopadu je zatražio da Hrvatska prestane s kolektivnim proterivanjem i nasilnim vraćanjem migranata i sprovede istragu o prekomernom korištenju sile protiv migranata i izbeglica.

Što se slobode izražavanja tiče, AI navodi da se novinari koji istražuju organizirani kriminal i korupciju i dalje suočavanju s raznim oblicima maltretiranja, uključujući i tzv. strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP).

AI prenosi podatak Hrvatskog novinarskog društva (HND) o 945 SLAPP tužbi protiv urednika i novinara koje su većinom podigli državni zvaničnici.

S tim u vezi, AI podseća da je u decembru prošle godine Vlada usvojila Nacionalni plan za razvoj kulture i medija za period od 2023. do 2027. koji uključuje konkretne mere za rano otkrivanje i odbacivanje SLAPP tužbi.

Kleveta, navodi AI u izveštaju, ostala je krivično delo.   

Navodi se i da je Ministarstvo kulture i medija u julu predložilo nacrt zakona koji, između ostaloga, omogućava izdavačima i urednicima da bez objašnjenja odbiju da objave izveštaje novinara i nalože im otkrivanje novinarskih izvora.

HND smatra da bi taj zakon ozbiljno ugrozio novinarsku slobodu i podstakao medijsku cenzuru. Međunarodna federacija novinara pozvala je vladu da "ponovo razmotri" taj predlog.

U izvešću takođe stoji da u Hrvatskoj i dalje postoje značajne prepreke u pristupu seksualnim i reproduktivnim zdravstvenim uslugama i informacijama.

Rašireno je odbijanje lekara i klinika da izvode pobačaje zbog priziva savesti, a zahvat je posebno ograničen u ruralnim i ekonomski nerazvijenim područjima, ističe AI.

Porodično nasilje i dalje je sveprisutno, a vlada je u septembru objavila niz mera za borbu protiv nasilja nad ženama. Te mere uključuju i amandmane u krivičnom zakonu u kojem je femicid klasifikovan kao zasebno krivično delo, a pooštrene su i kazne za silovanje.