IFIMES: Samoljubivost i autokratizam Plenkovića dovodi do reizbora Milanovića

ZAGREB/LJUBLJANA - Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, kandidat HDZ-a za predsednika Hrvatske Dragan Primorac je izgubio svaku šansu da pobedi na predstojećim izborima, smatraju analitičari Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

Zbog skorašnje promene američke spoljne politike, analitičari smatraju da je hrvatski premijer Andrej Plenković odmah po izboru Trampa morao da odustane i povuče se izborne kampanje.

Analitičari ističu da Primorac do kraja kampanje nije uspeo da izađe iz senke Plenkovića, pa ga većinska hrvatska javnost i ne percipira kao stvarnog predsedničkog kandidata nego kao alternativno ime za stvarnog predsedničkog kandidata Andreja Plenkovića.

"Pored navedenog, Plenković je svesno izabrao prosečnog predsedničkog kandidata za kojeg je ocenio da ne može pobediti (Zorana) Milanovića. Čak kada bi ga Primorac i pobedio za Plenkovića je važno da ga ne može ugroziti u HDZ-u, niti u liderstvu", navodi se u analizi IFIMES-a uoči predsedničkih izbora u Hrvatskoj u nedelju, 29. decembra.

Članstvo HDZ je nezadovoljno, ukazali su analitičari, posebno tzv. intelektualni deo, koji smatra da je bilo niz kvalitetnijih i kompletnijih kandidata, koji su mogli pobediti Milanovića, ali da je Plenković žrtvovao HDZ za svoj budući lični interes.

Ocene su, da će samoljubivost i autokratizam Plenkovića dovesti do nove pobede odnosno reizbora Milanovića.

Istraživanja javnog mnenja pokazuju, da će Milanović u prvom krugu izbora osvojiti više od trećine glasova i očekuje se drugi krug predsedničkih izbora 12. januara naredne godine.

Za razliku od Primorca, ostali predsednički kandidati su i pre početka izborne kampanje bili svesni da nemaju šanse za pobedu, a u njoj su učestvovali iz različitih razloga, smatraju analitičari IFIMES-a.

Uz podsećanje da je Hrvatska bila poslednja zemlja koja je ušla u EU, očekivanja su, kažu, da bude iskreni partner svim zemljama Zapadnog Balkana što se u praksi nije desilo.

Ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon najavila je, da su Slovenija i Nemačka pripremile non-pejper, kojim će biti predviđeno da u pretpristupnom procesu sa EU nema mogućnosti stavljanja veta i blokade zbog nerešenih bilateralnih pitanja sa susednim državama.

Analitičari smatraju, da je novi non-pejper posledica negativne i često štetne uloge Hrvatske u regionu, posebno prema BiH, Crnoj Gori i Srbiji i da je EU svesna te činjenice i zbog toga najnoviji non-pejper treba da eliminiše štetne posledice hrvatskog delovanja u regionu Zapadnog Balkana, jer Hrvatska svoje članstvo u EU često zloupotrebljava za rešavanje bilateralnih pitanja.

Slično se, navodi se u analizi, prema Severnoj Makedoniji ponaša Bugarska.

"Novim non-pejperom će se eliminisati mogućnosti stavljanja veta i blokade suseda zbog nerešenih bilateralnih pitanja. Biće potrebno uvesti mogućnost kvalifikovanog većinskog glasanja (QMV) prilikom odlučivanja u samom procesu pridruživanja unutar EU, da bi se izbegle opstrukcije pojedinih postojećih članica EU u procesu pridruživanja država kandidata za članstvo u EU.

U analizi se pojašnjava da krajnost hrvatskog političkog prostora predstavljaju dve političke stranke - HDZ i SDP.

Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) svoju ideologiju zasniva na antikomunizmu i procesu osamostaljivanja, kao i tzv. "srpskoj opasnosti u Hrvatskoj". Komunizma više nema, proces osamostaljivanja je završen 1991.godine, a Srbi su postali faktor stabilnosti i test za hrvatsku demokratiju, tvrde analitičari.

Navode, između ostalog, da HDZ očito pokušava rezultate osamostaljivanja pripisati isključivo sebi, ignorišući činjenicu, da je ono bilo posledica želje hrvatskog naroda za samostalnom i nezavisnom državom i istorijskih međunarodnih okolnosti i konteksta – pre svega pada Berlinskog zida.

"HDZ se mora dekriminalizovati i osloboditi idealizovanja Franje Tuđmana. Iako je Hrvatska samostalna i nezavisna država HDZ još uvek „pokušava“ pronaći neprijatelja u Srbima, jugonostalgičarima, a poslednjih nekoliko godina u tzv. muslimanskoj pretnji i opasnosti ne samo Hrvatskoj nego i Evropi. Projektovanje navodnih opasnosti postao je način političkog preživljavanja", navodi se u analizi IFIMES-a i dodaje:

"U poslednjoj deceniji naglašava se identitet HDZ-a kao hršćanske stranke iako je HDZ koncipiran kao svenarodni pokret bez odrednice hršćanski. Najnoviji primer je upozoravanje na tzv. mađarsku (Orbanovu) opasnost koja dolazi od strane potpredsednika vlade i ministra odbrane Ivana Anušića. Stalna tema u hrvatskoj politici je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Srbija. Čak je predsednička kandidatkinja Ivana Kekin izjavila, da je strateški interes Hrvatske svrgavanje Vučića sa vlasti, dok je prisutna i većinska javna podrška protestima u Srbiji".

S druge stranke Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) je naslednica bivšeg Saveza komunista Hrvatske. Stranka se duže vreme nalazi u krizi, jer se u periodu tranzicije nije uspela transformirati u modernu političku stranku levice, nego je još uvek opterećena recidivima prošlosti. Hrvatskoj i državama regije potrebne su snažne socijaldemokratske stranke ali ne kao sadašnji SDP Hrvatske, navodi se u analizi IFIMES-a.

HDZ i SDP su, ističe se, dva radikalna primera na hrvatskoj političkoj sceni, koji najviše profitiraju od ideološkog konflikta, koji razara Hrvatsku i onemogućava ozdravljenje hrvatskog društva i da država profunkcioniše u punom kapacitetu.

"Razvoj hrvatskog društva je praćen brojnim devijacijama i ne sledi postignute uspehe i potrebno je uložiti dodatne napore, da se hrvatsko društvo razvija kao otvoreno, demokratsko, koje će temeljiti na građanskim pravima i slobodama pojedinaca, svakog hrvatskog građanina bez obzira na njegovu etničku, versku, političku i svaku drugu odrednicu", navodi se, između ostalog, u analizi IFIMES-a.