IFIMES: Milanović uverljivi pobednik u drugom krugu, uprkos pasivnosti u kampanji

ZAGREB - U Hrvatskoj će u nedelju biti održan drugi krug predsedničkih izbora, a građani će birati između aktuelnog predsednika Republike Zorana Milanovića (SDP) i Dragana Primorca, kandidata kojeg podržava vladajuća HDZ sa Domovinskim pokretom i drugim manjim strankama.

Simptomatično za ove osme po redu predsedničke izbore, od hrvatske samostalnosti, jeste gotovo potpuni izostanak izborne kampanje, bar kada je Milanović u pitanju.

"Aktualni predsednik i kandidat Zoran Milanović odlučio je da ignoriše HDZ-ovog kandidata Dragana Primorca, smatrajući premijera i čelnika HDZ-a Andreja Plenkovića pravim protivnikom. Kao rezultat toga, kampanji nedostaje gravitacija i državnički ton, umesto toga više naginje zabavi", primetili su analitičari Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) u Ljubljani.

Time se, smatraju analitičari, pojačavaju tvrdnje da Hrvatska još uvek nije zrela i stabilna demokratija, što je u suprotnosti sa njenim statusom članice EU, NATO, evrozone i šengenskog prostora.

"Talas masovnog iseljavanja iz Hrvatske 'odneo' je više mladih života nego Drugi svetski i Domovinski rat zajedno. Ovo je nastavak drugog egzodusa koji sistemski izaziva HDZ. Prva je bila usmerena na Srbe tokom završnih vojnih operacija rata, dok je drugi iz ekonomskih razloga, kroz razaranje nacionalne ekonomije i društvenog tkiva", jasni su analitičari IFIMES-a.

Oni smatraju da će u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj uverljivu pobedu ostvariti aktuelni predsednik države Zoran Milanović iako uglavnom nije učestvovao u izbornoj kampanji i da njegov reizbor neće rasteretiti hipoteku kompleksnih i teških unutrašnjih odnosa u Hrvatskoj posebno u državnom vrhu.

"Milanović mora istrajavati na ustavnom domoljublju odnosno vraćanju 'ukradenih' institucija hrvatske države od strane HDZ-a, jer svako drugo ponašanje i delovanje vodi Hrvatsku u 'latino-amerikanizaciju' države sa nesagledivim posledicama umesto stvaranja moderne i prosperitetne države koja će temeljiti na vladavini prava i građanskim slobodama i pravima", navode analitičari.

U analizi se za Milanovića tvrdi da insistira na "ustavnom" domoljublju i borbi protiv kriminala i korupcije, dok Primorac, kažu, promoviše "lažno" domoljublje, "obeležje HDZ-ove tradicionalne retorike".

"HDZ je utelovljenje lažnog domoljublja koje je opustošilo i ispraznilo Hrvatsku, stvarajući brojne probleme poput tajkunizacije, povlaštenog statusa branitelja i Rimokatoličke crkve", navodi se u analizi.

Ukazuje se i na hrvatsko zloupotrebljavanje članstva u Evropskoj uniji pre svega kada je reč o rešavanju bilateralnih sporova sa susednim zemljama kandidatima na evropskom putu. Prebacuju joj i zlouporabu EU fondova, spominju istrage Kancelarije evropskog javnog tužioca (EPPO), na čelu sa tužiocem Laurom Kovesi, kao i tezu hrvatske levice da su Plenković i HDZ "ukrali" institucije hrvatske države i ne poštuju Ustav.

Navode da Milanović uživa podršku stranaka i pojedinaca na širokom ideološkom spektru, a za Plenkovića da se distancirao od Primorca da se njegov potencijalni poraz na predsedničkim izborima ne bi doživeo kao gubitak za HDZ i njega lično. To bi se, dodaju, moglo "označiti kao početak kraja Plenkovićeve liderske ere".

Primorac je bio ministar u Vladi premijera Iva Sanadera, koji je osuđen na višegodišnju kaznu zatvora, što je, smatraju analitičari, veliki teret za kandidata HDZ-a i podsećaju da je ta stranka jedina hrvatska politička opcija koja je tada pravosnažno osuđena za korupciju.

Osim toga, Primorac je pod nadzorom zbog posedovanja privatnih medicinskih klinika, čime je zaradio etiketu zdravstvenog tajkuna u Hrvatskoj.

Analitičari smatraju, da je potrebno da Hrvatska rekonceptualizuje svoju politiku u regionu Zapadnog Balkana, posebno prema BiH, Srbiji i Crnoj Gori, jer dosadašnja politika stvara otpor i negativno utiče na regionalne odnose i na proces evropskih integracija stvarajući stalne frustracije čega postaju svesni u Briselu, odnosno EU.

Hrvatska spoljna politika prema regionu, navodi se u analizi IFIMES-a, prevaziđena je i izlazi iz okvira EU.

"Unutar EU radikalnim desničarskim krugovima odgovara ovakva politika Hrvatske, koja graniči sa Zapadnim Balkanom. U desničarskim projekcijama upravo se Hrvatska vidi kao budući poligon odakle bi se sprovodile ne samo političke akcije. Dobrosusedski odnosi su ključ budućnosti i napretka, jer objektivno Hrvatsku ne ugrožavaju ni Slovenija, ni Srbija, a pogotovo ne Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Najveća opasnost za Hrvatsku je navedena destruktivna politika koju sama producira kao poligon za izvođenje potencijalnih akcija, ali i u istoj ravni i unutrašnja privredna i bezbednosna situacija", navodi se i dodaje:

"Unutrašnja hrvatska nestabilnost i kriza sa kojom se suočava su najvažniji faktori pogrešne spoljne politike, koja se oslanja na ruski novac i uticaj.

Uočeno je, kažu analitičari, da hrvatske sigurnosno-obaveštajne agencije nisu dovoljno angažovane u praćenju ruskog uticaja i finansijskih tokova unutar zemlje.

"Hrvatsko rukovodstvo održava bliske veze s Rusima i (predsednikom Republike Srpske) Miloradom Dodikom, zauzimajući zaštitnički stav prema njemu i dosledno ga štiteći od sankcija EU", tvrde analitičari.