Hrvatska: Do 16 sati izdato 43 odsto manje fiskalnih računa u odnosu na prošli petak

ZAGREB - U Hrvatskoj je u toku bojkot trgovina, trgovinskih lanaca, benzinskih stanica i drugih prodavnica na malo, a prema najnovijim podacima Poreske uprave noćas od ponoći pa do 16 sati izdato je 1.479.587 fiskalnih računa u iznosu od 19.573.948,68 evra.

Prema istim podacima, prošlog petka, 17. januara, u istom vremenskom periodu broj fiskalnih računa je bio 2.574.751 računa u iznosu od 39.247.711,69 evra.

U uporedivom periodu 19. januara prošle godine, u periodu od ponoći do 16 sati ukupan broj fiskalnih računa bio je 2.182.060, u iznosu od od 30.929.365,26 evra.

Iz podataka je vidljivo da je broj računa danas do 16:00 sati u odnosu na petak 17. januar manji je za 43 odsto dok je iznos računa takođe manji za 50 odsto.

Broj izdatih računa danas u odnosu na uporedivi dan prošle godine, 19. januar, u istom vremenskom periodu od ponoći do 16 sati broj računa je manji za 32 odsto dok je iznos računa takođe manji za 37 odsto.

Ministar privrede Ante Šušnjar izjavio je nakon današnje sednice vlade da bojkot trgovina ključni trenutak kada će svi shvatiti moć kupaca i kada će tržište početi da se reguliše.

On je izrazio zadovoljstvo uspehom akcije budući da su danas trgovine prazne i dodao da treba nastaviti sa osveštavanjem moći kupaca.

"Danas je jasno vidljivo i svi akteri na tržištu vide da je moć kupaca najveća i da bez njih nema tržišta. Prema tome, moramo biti odgovorni i racionalni prilikom trošenja našeg novca kako bismo pokazali svima onima koji neopravdano dižu cene da mogu biti drastično kažnjeni i da se pohlepa dugoročno ne isplati", rekao je ministar.

Na pitanje da li je Vlada mogla učiniti više i kazniti one koi su pohlepni kada je reč o cenama, Šušnjar je rekao da je Hrvatska tržišna ekonomija te da država nema čarobni štapić. "Određeni smo kao tržišna ekonomija i moramo se tako ponašati", rekao je Šušnjar.

Iz Udruženja poslodavaca Hrvatske smatraju da bojkot trgovina može biti isključivo kratkoročan i zanemarljiv.

Dok bojkot na prvi pogled može delovati kao odgovarajući način protesta protiv rastućih cena, postavlja se pitanje koliko je takav pristup opravdan te koliko zapravo može biti efikasan, kažu poslodavci.

"Umesto intervenisanja u tržišne mehanizme, HUP se zalaže za ciljane socijalne mere uz kriterijum imovinskog cenzusa koje bi pomogle najranjivijim socijalno ugroženim građanima u kupovini prehrambenih namirnica", ističe se u najnovijoj HUP-ovoj publikaciji Fokus sedmice, koju je napisao glavni ekonomist HUP-a Hrvoje Stojić.

Iz HUP-a ističu da su razlozi rasta cena prehrambenih proizvoda "slojeviti i nisu utemeljeni u politikama, odnosno poslovnim modelima trgovačkih lanaca".

"Pored rastućih troškova dobavljača, prodajne cene hrane su pod utiajem mnogih drugih činilaca poput snažnog rasta ukupnih primanja zaposlenih, četvrte najviše efektivne stope PDV-a u EU (20,3 posto) i generalno visokog poreskog opterećenja rada i dobiti, sezonalnog učinka turizma, rasta cena energenata, povećanja troška inputa, naročito rada i energenata, kao i povećanog neto uvoza", navode iz Udruženja poslodavaca.