Analitičari: Favoriti za drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori Đukanović i Mandić

BEOGRAD - Predsednički izbori u Crnoj Gori se bliže, situacija postaje sve uzavrelija na ionako turbulentnoj političkoj sceni, a analitičari su saglasni da je drugi krug izvestan i kao favorite vide sadašnjeg šefa crnogorske države i Demokratske partije (DPS) socijalista Mila Đukanovića i lidera Demokratskog fronta (DF) Andriju Mandića.

Politička analitičarka iz Crne Gore Daliborka Uljarević za Tanjug ocenjuje da je prema trenutnom raspoloženju, pred predsedničke izbore koji su u Crnoj Gori zakazani za 19. mart, situacija u crnogorskom društvu takva da je moguće da će biti drugog kruga izbora.

"Kako sada stvari stoje, čini se izvesnim da su Milo Đukanović i Andrija Mandić kandidati za drugi krug, predstavljajući dva pola crnogorskog društva", objašnjava Uljarević.

Navodi da je Crna Gora u političkoj krizi, koja je počela i pre parlamentarnih izbora 2020. godine.

"Na žalost, ti izbori nisu doneli rešenja na neka do tada otvorena pitanja, a u međuvremenu su se otvorila i nova. Dve Vlade su u dve godine izgubile poverenje u Skupštini Crne Gore, a ova poslednja je u tehničkom mandatu već duplo duže nego što je bila u redovnom i faktički nema legitimitet za brojne odluke koje donosi", kaže Uljarević.

Iako je nedavno, kako ističe, izabrano troje sudija Ustavnog suda i time deblokiran rad ovog suda koji nije bio u mogućnosti da donosi odluke od polovine septembra 2022. godine, ostaju i druge pravosudne institucije koje su predugo u v.d. stanju, poput pozicije Vrhovnog državnog tužioca ili predsednika Vrhovnog suda, ali i popunjavanja mesta u Sudskom savetu.

"Takođe, mnogo je institucija koje ne pokazuju potreban nivo funkcionalnosti usled politizacije i partijskog zapošljavanja što neretko ima direktne posledice na kvalitet života građana i građanki Crne Gore", navodi ona.

Kako ističe, tome treba dodati i zakočen proces evropskih integracija, uz napomenu da građani i građanke Crne Gore sa mnogo nade gledaju u EU vjerujući da će se problemi rešiti članstvom u EU.

"Zatim talas klerikalizacije koji preti da ugrozi građanski koncept države Crne Gore, ali i sve izazovnija ekonomska situacija. To je vrlo kompleksan ambijent i stoga mnogi akteri na ove izbore gledaju sa dosta očekivanja", navodi Uljarević.

Dodaje da svaki izbori imaju uticaj na dalji razvoj političke situacije u jednoj zemlji, a kada je u pitanju Crna Gora na predstojećim se, kako kaže, primarno testiraju nove vlasti, odnosno pobednici iz avgusta 2020. godine u odnosu na DPS i njihovog kandidata Mila Đukanovića.

"Samim tim oni mogu u značajnom odrediti i vanredne parlamentarne izbore koje očekujemo u prvoj polovini ove godine. Takođe, izbori će odrediti i dalji spoljno-politički kurs Crne Gore", smatra Uljarević.

Objašnjava da treba imati u vidu da su Andrija Mandić i koalicija koju on zastupa bili protiv članstva Crne Gore u NATO, da u tom bloku potoji rastući evroskepticizam i da je njegov odnos i onih subjekata koji ga podržavaju prema Vladimiru Putinu i njegovom rečimu bitno drugačiji od onog koji su zauzeli lideri demokratskih zapadnih država.

Uljarević kaže da ukoliko pobedi Đukanović to će biti jedan od najdugovečnijih vladara u modernoj istoriji, jer bi sa tim mandatom ubeležio 37 godina vlasti.

"Njegova pobeda bi dala ogroman impuls DPS-u za parlamentarne izbore, a posebno, jer su i ove dve poslednje Vlade ozbiljno podbacile i to do mere da se sada i gresi DPS-a iz prethodnog perioda čine manjim. To bi bio i veliki poraz novih vlasti", ocenila je Uljarević.

Istoričar Aleksandar Raković ocenjuje da će na predsedničkim izborima u Crnoj Gori u drugi krug ući dva kandidata.

"Andrija Mandić i Milo Đukanović najverovatnije će ući u drugi krug. Vrlo je važno da se ostali kandidati Bečić, Mandić i Milatović i svi koji su protiv Đukanovića dogovore i potpišu neki sporazum da će podržati jedan drugog u drugom krugu ko god da uđe u taj drugi krug", rekao je Raković za Tanjug.

Dodao je da je mišljenja da će od svih Đukanovićevih protivkandidata ipak do drugog kruga stići Mandić.

"Ali ko god da bude bio, važno je da oni jedni druge obavežu da će pozvati svoje glasače da glasaju za onog ko je protiv Đukanovića. I to je garant njihove pobede, a debakla Đukanovića. To bi bio njegov konačni kraj. Za to je potrebno da ostali kandidati odbace lične sujete i da Mandić, Milatović i Bečić nađu način da se napravi sporazum i da se Đukanović razbije u drugom krugu", kazao je Raković.

Građani Crne Gore za dve nedelje glasaju za novog šefa države u prvom krugu izbora. Oni koji izađu na glasanje biraće između aktuelnog predsednika Mila Đukanovića i lidera stranaka koje su 2020. smenile sa vlasti njegov DPS.

Pored Đukanovića i Mandića, koji su favoriti političku snagu na biralištima odmeriće i lider Ujedinjene Crne Gore, Goran Danilović, kao i Jakov Milatović iz novog pokreta "Evropa sad", Aleksa Bečić, predsednik stranke Demokratska Crna Gora. Među kandidatima je i jedna žena, poslanica opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), Draginja Vuksanović-Stanković.

Ukoliko u prvom krugu neki od kandidata ne izvojevaju ubedljivu pobedu na biračkom bojnom polju, dva najbolja, koji su dobili najveću podršku birača, odmeriće snage u drugom izbornom krugu, koji bi u tom slučaju bio održan 2. aprila.

Iako je u crnogorskom sistemu podele vlasti funkcija predsednika znatno slabija od premijerske, ove izbore analitičari ocenjuju kao jedne od najznačajnijih od uvođenja višestranačja 1990. godine.

Od uvođenja višestranačja 1990. godine do ovih izbora svi predsednici Crne Gore dolazili su iz redova DPS-a. U predsedničkoj fotelji u prethodne 33 godine smenjivali su se funkcioneri DPS-a.

Pre Mila Đukanovića, sada prvog čoveka Crne Gore, predsednik u tri manadata, u peridou od 2003. do 2018. godine bio je Filip Vujanović.

Vujanovićevim mandatima prethodio je takođe jedan Đukanovićev predsednički mandat kada je u oktobru 1997. pobedio na neposrednim izborima Momira Bulatovića.

Đukanović je na izborima 2018. godine pobedio kandidata koga je podržala tadašnja opozicija Mladena Bojanića i to u prvom krugu, sa osvojenih 53,9 odsto glasova.

Međutim, u međuvremenu, političke okolonosti u Crnoj Gori znatno su se promenile.

Stranka Mila Đukanovića DPS je posle 30 godina vlasti poražena na parlamentarnim izborima 2020. godine, a takođe, DPS je izgubio vlast u većini crnogorskih opština, od kojih je po mišljenju mnogih najvažniji gubitak vlasti u prestonici Crne Gore, Podgorici.

To je još jedan od razloga zbog koga se predstojeći izbori smatraju neizvesnim, ali i presudnim za dalju političku sudbinu Crne Gore.

Mandat predsednika Crne Gore, po Zakonu, traje pet godina. Da bi kandidat pobedio u prvom krugu, potrebno je da osvoji više od 50 odsto glasova izašlih birača.