Pahor: Podržavam sve procese koje doprinose miru na Zapadnom Balkanu

LJUBLJANA - Odlazeći predsednik Slovenije Borut Pahor, rekao je da podržava sve inicijative koje doprinose miru i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, poput inicijative Otvoreni Balkan i Berlinskog procesa.

„Čvrsto podržavam sve inicijative koje doprinose miru i stabilnosti u regionu. Podržavam Berlinski proces, Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSuJIE), Regionalni savet za saradnju (RŠ), ali podržavam i inicijativu Otvoreni Balkan”, rekao je Pahot u intervjuu za Albanian post.

Kako je rekao, inicijativa Otvoreni Balkan ima potencijale da ekonomsku saradnju između zemalja u regionu podigne na sasvim novi nivo, na dobrobit svih.

"To može doprineti da pojedine zemlje budu bolje pripremljene za EU", istakao je slovenački predsednik.

Kao političar angažovan za zdrave odnose na Balkanu, Pahor navodi da bi i sam želeo da vidi „više saradnje u regionu, dobrosusedske odnose, brže reforme i više napora da se postigne pomirenje“.

Na pitanje novinara Albanian posta da prokomentariše navode o kojima su mediji ranije ove godine pisali, da će na poziciji specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine naslediti Miroslava Lajčaka, Pahor odgovara da je i dalje predsednik Republike Slovenije i da je fokusiram samo na svoje trenutne dužnosti.

Što se tiče samog Lajčaka, Pahor ocenjuje da ni on, ni bilo ko drugi na njegovom mestu, ne bi mogao više, jer nije na medijatorima da pronađu rešenja već na onima koji učestvuju u dijalogu.

„Nijedan posrednik ili visoki predstavnik ne može učiniti mnogo, ako oni koji pregovaraju nisu u potpunosti posvećene rešavanju svojih otvorenih pitanja", rekao je Pahor.

Dodaje da je Lajčak tu u ime međunarodne zajednice da pomogne, a ne da obavi posao umesto Prištine i Beograda.

„Moj utisak je da su startne pozicije i Beograda i Prištine veoma razdvojene. Možda čak i više nego pod prethodnom vladom Kosova. Čini se da postoji nedostatak poverenja između dve strane", ocenio je odlazeći predsednik Slovenije.

„Pre 12 godina pokrenuo sam proces Brdo-Brioni, platformu za lidere regiona da otvoreno razgovaraju o različitim pitanjima koja ih zanimaju. Podsećam da je proces Brdo-Brioni bio prvi međunarodni forum na kome su Priština i Beograd bili predstavljeni na najvišem nivou i sede za istim stolom. Berlinski proces se razvio na osnovu tog iskustva”, istakao je Pahor.

On je prokomentarisao i izjavu premijera privremenih prištinskih institucija da se tzv. Kosovo priprema da aplicira u NATO i ocenio da je realizacija takvog zahteva malo verovatna.

„Kosovo je uspostavilo saradnju sa NATO, kao i Srbija, ali u drugačijem obliku. Siguran sam da bi saradnja između Kosova i NATO mogla biti dodatno ojačana, ali nisam siguran da je sada dobro vreme za podnošenje zahteva za članstvo u NATO”, rekao je Pahor.

Na pitanje novinara Albanian posta da prokomentariše dokument koji su prošle godine objavili slovenački mediji, po kojem je navodno tadašnji premijer Slovenije Janez Janša predložio međunarodnoj zajednici rešenje koje podrazumeva formiranje novih granica na Zapadnom Balkanu, Pahor je rekao da se protivio toj ideji, jer smatra da se tako nešto, na Balkanu, ne može sprovesti mirnim putem.

„U principu, uvek je na državama da se dogovore o međusobnim granicama. Države snose odgovornost za dobrosusedske odnose i miran razvoj. U slučaju Zapadnog Balkana, prilično sam siguran da bi eventualne promene granica između Kosova i Srbije dovele do promene granica u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, a to bi dovelo do rata“, rekao je Pahor prenosi Albanian post.