Šarl Mišel: Proširenje na Zapadni Balkan 2030. realan, ali ambiciozan cilj

BLED - Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je danas da je njegova procena da Evropska unija i Zapadni Balkan do 2030. godine treba da budu spremni za proširenje realan, ali ambiciozan cilj, uz napomenu da je ovo prvi put u evropskoj istoriji da je lider neke od institucija EU bio tako jasan u vezi sa datumom.

On je u intervjuu slovenačkoj agenciji STA naglasio da postoji politička volja za proširenje u EU.

„Moramo da uradimo mnogo na obe strane da bismo bili sigurni da ćemo do 2030. godine biti spremni. Ne znači da će sve biti lako, ali znači da je, ako imamo političku volju, ako želimo da radimo zajedno, ako želimo da budemo iskreni jedni prema drugima, moguće da postignemo prave rezultate za ljude u regionu i unutar EU“, poručio je Mišel koji učestvuje na Bledskom strateškom forumu.

Mišel je rekao da, kada je reč o proširenju EU, u Evropskom savetu postoji potpuno drugačiji način razmišljanja nego pre mnogo godina.

„Kada sam pre mnogo godina postao premijer Belgije, član Evropskog saveta, bilo je veoma teško zamisliti da ćemo na nivou Evropskog saveta, na nivou lidera, imati ozbiljne razgovore o temama proširenja, reforme, sporova i potrebe da se EU podvrgne reformi da bi bila spremna za proces proširenja", rekao je on.

Naglasio je da su se na poslednjem sastanku Evropskog saveta u junu svi lideri saglasili da će se o tome razgovarati na neformalnom samitu u Granadi u Španiji, početkom oktobra, i objasnio da će Evropska komisija potom predstaviti izveštaj o proširenju, koji će biti osnova za debatu i donošenje odluka na redovnom sastanku u Briselu u decembru.

Mišel je rekao da on očekuje i „neke fundamentalne odluke o Ukrajini, Moldaviji i drugim zemljama u regionu“.

"Izveštaj Komisije, koji će biti predstavljen u oktobru, biće važan podsticaj za zemlje koje žele da se pridruže EU da ostvare napredak i sprovedu neophodne reforme", rekao je Mišel.

Istakao je da je proces pristupanja zasnovan na dostignućima, tako da postoje razlike između različitih zemalja Zapadnog Balkana.

„Znam da postoji određeni nivo skepse, određeni nivo sumnje jer su se u poslednjih 20 godina odluke donosile presporo. Ali, želeo bih da ubedim svoje prijatelje na Zapadnom Balkanu, ne samo elitu, ne samo lidere, već i ljude u regionu, da je EU sve više uverena da će njena budućnost biti bezbednija ako budemo u stanju da obezbedimo da zemlje Zapadnog Balkana budu u potpunosti deo EU i punopravne članice EU“, naglasio je Mišel.