7. novembar 2023 17:17
EK: Crna Gora bez napretka u reformi pravosuđa; Sudski sistem u dubokoj krizi
PODGORICA - Crna Gora nije ostvarila napredak u reformi pravosuđa, najizazovnijoj oblasti vladavine prava do sada, ocenila je Evropska komisija u nacrtu godišnjeg izveštaja za Crnu Goru, u koji su podgoričke Vijesti imale uvid.
"Sudski sistem i dalje se suočava s dubokom institucionalnom krizom, što dovodi do slabog vođenja i upravljanja, nedostatka strateške vizije i lošeg planiranja, što utiče na sposobnost zemlje da obezbedi pravdu. Takođe, sistem ostaje pogođen pitanjima odgovornosti, između ostalih slabosti", navodi se u nacrtu.
Crna Gora, kako piše u dokumentu, ostaje umereno spremna za primenu pravne tekovine EU i evropskih standarda u oblasti pravosuđa i osnovnih ljudskih prava, ali je ostvarila ograničen napredak u celini u toj oblasti.
Ocenjeno je da Crna Gora i dalje ispunjava svoje obaveze u vezi sa osnovnim pravima, prema međunarodnom zakonodavstvu i instrumentima za ljudska prava.
"Zakon o Sudskom savetu i sudijama i Zakon o državnom tužilaštvu trebalo bi da budu izmenjeni u skladu sa pravnom tekovinom EU i evropskim standardima. Puna i efikasna zaštita novinara i drugih medijskih radnika i dalje se poboljšava, ali konkretni rezultati u starim slučajevima napada još nisu postignuti".
Crna Gora je, kako piše u nacrtu, postigla određeni nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije.
"Postignut je ograničen napredak. Korupcija, uključujući i korupciju na visokom nivou, ostaje pitanje za zabrinutost i preovlađuje u mnogim oblastima, uključujući i državne strukture. Crna Gora nije dovoljno unapredila svoj zakonodavni i strateški okvir za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu s pravnim tekovinama EU, evropskim i međunarodnim standardima. Istraga o nekoliko slučajeva korupcije visokog profila je u toku. Crna Gora tek treba da pokaže strog i nedvosmislen odgovor pravosuđa na ovu kritičnu pojavu", navodi se u dokumentu.
U nacrtu piše da je ograničen napredak postignut u sprečavanju korupcije.
"Rezultati Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) poboljšani su u kvantitativnom smislu. Međutim, njena nezavisnost, odgovornost, nepristrasnost i treba da budu dodatno osigurane. Zakon o sprečavanju korupcije treba da bude poboljšan".
Kad je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je, kako se navodi, brzo postupilo u pokretanju nekoliko istraga slučajeva visokog profila, "koji izgleda da ukazuje na duboku infiltraciju korupcije i organizovanog kriminala u državne strukture, uključujući i najviši nivo pravosuđa i organa za sprovođenje zakona".
"Pravosudni sistem Crne Gore treba da pokaže snažan, strog, koherentan i nedvosmislen odgovor. Crna Gora mora dalje poboljšati rezultate istraga, krivičnog gonjenja, pravosnažnih presuda i konfiskacija imovine u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou. Kako bi se izbegla percepcija nekažnjivosti, potrebno je sprovesti efikasniju politiku krivičnog sankcionisanja i odgovor pravosuđa... Potrebno je poboljšati efikasnu i sistemsku upotrebu finansijskih istraga i zaplene i oduzimanja imovine. Napori na ovom polju prvenstveno bi trebalo da budu usmereni na one sektore koji su najosetljiviji na korupciju", istaknuto je u dokumentu.
Što se tiče političkih kriterijuma, period izveštavanja, kako je navedeno, obeležile su napete i konfrontacione pozicije koje su dovele do blokade političkog sistema.
“Političkom situacijom dominirala je tehnička Vlada koja nije imala poverenje parlamenta, a parlament nije uspeo da okupi jasnu i doslednu većinu za sprovođenje reformi. Osim toga, bojkot velikih delova parlamenta uticao je na njegov rad. Nije bilo efikasnog političkog dijaloga i konstruktivnog angažovanja političkih stranaka s ciljem jačanja odgovornosti parlamenta i nadzora nad Vladom”.
Kako piše u nacrtu, nedostajalo je usmerenja u vezi sa pitanjima pristupanja EU, posebno nakon ostavke ministarke za evropske integracije. “U nekoliko navrata, Vlada i/ili parlament su odlučili da ignorišu preporuke Evropske komisije i/ili Venecijanske komisije”.
Podseća se da se priprema zakon o parlamentu, koji bi regulisao odnose između parlamenta i izvršne vlasti.