Radoš Đurović: Dogovor Italije i Albanije može da poremeti dinamiku dolaska izbeglica u regionu

BEOGRAD - Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da dogovor Italije i Albanije, da će Italija izgraditi dva centra u Albaniji koji će moći da prime desetine hiljada ilegalnih migranata, može da poremeti dinamiku dolaska izbeglica u regionu.

Kako je objasnio, taj broj izbeglica sigurno ne bi ostao u Albaniji već bi pokušao, uz pomoć krijumčara, da nastavi dalje.

"Ostaje da se vidi kakav je to aranžaman sa Italijom napravila Albanija i da li to podrazumeva zatvaranje tih ljudi i ograničenje kretanja, ili njihov prihvat na drugi način. Sve se tu komplikuje, evropske zemlje pojedinačno pokušavaju da zbog unutar političkih razloga pitanje migracije rešavaju na svoju ruku, što nije dobra praksa, jer onda ovaj problem koji zahteva grlobalna rešenja ne može da se reši na pravi način", rekao je Đurović za Tanjug.

Napominje da je EU potrebna solidardnost u rešavanju migracije, koje trenutno nema, što znači solidarnost u podeli tereta migracije i pomoć zemljama koje već primaju najveći broj migranata.

Đurović podseća da Turska, Iran i Pakistan primaju višemilionsku populaciju izbeglica, koje su tu i ostale i mogu lako da se integrišu u društvo, i dodaje da uskraćivanje pomoći tim zemljama podrazumeva i pokret izbeglica.

Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do eskalacije sukoba na Bliskom istoku, odnosno ako se rat proširi prema Siriji i Libanu, onda se može govoriti o ozbiljnim problemima migracije, pre svega za zemlje kao što je Turska, pa tek onda za zemlje EU.

Đurović kaže da, ukoliko bi Egipat pustio milionsku populaciju iz Pojasa Gaze da pređe granicu i uđe u Egipat, postoji mogućnost da bi oni direktno iz Libije ili morskim putem pokušali da dođu do Italije.

Međitim, kako je dodao, to su mukotrpni i dugotrajni procesi koji neće skoro Evropu izložiti takvim rizicima.

"Druga situacije je retorika kakva dolazi iz Evrope sada, a vezana je za migracije i sukob. Pokušava da se uspostavi veza između konflikta u Gazi i potencijalne migracije i opasnosti od terorizma. Međutim, to su nategnuti koncepti da bi se argumentovala radikalno nova politika prema migraciji EU, koja sada predviđa restriktivne mere, barijere i fizičko sprečavanje migracije ka EU", naveo je Đurović.

Kako je objasnio, proces ekstremizma nastaje kroz dugoročan proces ostanka i zahteva kompleksne razloge za pojavu ekstremnih razmišljanja i pokreta.

Naglasio je da, za sada, bilo koji konflikt pa čak i ovaj u Gazi, nužno ne izaziva ekstremizam kod šire populacije izbeglica, ali treba voditi računa zbog pojedinih ekstremista i terorističkih grupa, koje su vrlo organizovane, moćne i dobro isplanirane organizacije.

"Oni su u stanju da naprave ozbiljne probleme, ekstremizam u školi, na ulici, to su stvari koji su rezultet dugoročnih procesa i na njima može da se radi. Ne treba vezati ekstremizam za jedan konkretan konflikt", naveo je on.

Kada se radi o Gazi, Izraelu i Hamasu, Đurović kaže da je to borba koja izaziva odijum i kod šire javnosti u Evropi, a to je odnos prema civilima, kod građana koji su preklom iz Palestine.

Đurović smatra u situaciji kada ljudi koji su arapskog porekla, a žive u zemljama EU, svedoče ovakvom nasilju i neselektivnoj upotrebi sila od strane Izraela, u kom stradaju mnogi civili, žene i deca, da to izaziva nezadovoljstvo i neslaganje koje može da se rezultuje kroz proteste i demonstracije.

"Zemlje Zapadne Evrope imaju višedecenijsko iskustvo i prakse koje nisu dovelo do potpune integracije ovih ljudi iz mnogo razloga. Samim tim što postoji različit kulturološi, religiozni, istorijski kontekst iz kog ljudi dolaze, i nastanjuju se u zemlje koje su prethodno bile i velike sile, ako se to već dobro ne usaglasi stvara ogromne probleme u lokalnoj populaciji", naveo je on.

Đurović je dodao da je dovoljno da samo politički različite elite pokrenu pitanje da bi ono uzravrelo i podrazumevalo jednu drugu dimenziju koja se posle povrtano vraća na ekstremizam.