Ambasador Srbije Dušan Spasojević: Najveća pobeda Grka je mirenje krajnosti - Istoka i Zapada

ATINA - Na kraju osmogodišnjeg mandata ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević ocenio je da je u političkom i kulturnom smislu osećaj za meru najveća grčka vrlina, a kao najveću pobedu današnjih Grka vidi uspešno mirenje suprotstavljenih krajnosti - Istoka i Zapada, modernog i tradicionalnog, jake države i demokratije.

U autorskom tekstu pod naslovom "Rastanak s mojom Grčkom" Spasojević za nedeljno izdanje "Katimerinija" piše o zemlji i narodu koje je zavoleo, a ne samo, kako kaže, o diplomatskim rezultatima kojih je bilo u negovanju odnosa dve izrazito prijateljske zemlje i dva bratska naroda.

On podseća da je za vreme njegovog mandata u Grčkoj tri puta biran parlament, promenila su se dva predsednika i premijera, šestorica ministara inostranih poslova, Siriza i Pasok promenili su lidere...

Spasojević govori o Grčkoj u periodu posle vojne hunte, od 1974. godine do danas, navodeći da ju je video u raznim izdanjima.

"Od prašnjavih drumova i polovnih japanskih automobila sredinom osamdesetih, do preporođene zemlje koju sam jedva prepoznao samo deset godina kasnije. Od slavnih i svečanih trenutaka, poput atinske Olimpijade i obeležavanja dvesta godina Grčke revolucije, do dramatičnih kriza, velikih ljudskih patnji i tragedija. I u dobru i u zlu. Mnogo puta sam je iznova upoznavao, u različitim razdobljima života, i mnogo se puta opraštao od nje", navodi u tekstu.

U Grčkoj je, kako kaže, dolazeći u nju prvi put pre 40 godina iz Jugoslavije, zemlje koja se dogovorom Čerčila i Staljina našla s druge strane gvozdene zavese, naučio o svemu onome što u njegovoj zemlji tada nije bilo dozvoljeno i poželjno.

"Moj prvi susret sa savremenom demokratijom i slobodnim izborima dogodio se u Grčkoj. Kao i moje uvođenje u pravoslavlje, katehizis, i krštenje u manastiru Hilandar na Svetoj Gori", piše Spasojević.

Podseća da je Grčku prvi put, licem u lice, upoznao s kraja proleća 1985. godine.

"Kraj Hladnog rata još se nije jasno naslućivao. Predsednik SAD bio je Ronald Regan a Mihail Gorbačov tek nekoliko meseci pre toga postao prvi čovek S S SR. Bilo mi je 11 godina i kao dete dvoje srpskih novinara već sam imao donekle izgrađenu sliku o prijateljskoj zemlji i bratskom narodu koji u njoj živi. Od trenutka kada smo otac, majka i ja prešli granicu na Evzoniju sa uzbuđenjem sam upijao svaki detalj, naročito zapažajući razlike u odnosu na zemlju iz koje smo dolazili. Sem koka-kole u konzervi, koja se u komunističkoj Jugoslaviji tada prodavala u staklenim flašicama, za oko su mi još zapale i zelenom bojom svuda ispisane parole.

Pitao sam oca i majku šta je to PASOK, i zbog čega je taj natpis ispisan na svakom nadvožnjaku i svakoj banderi duž autoputa. Objasnili su mi da se, za razliku od jednopartijske Jugoslavije, zahvaljujući političaru koji se zove Konstantinos Karamanlis, u Grčkoj održavaju demokratski izbori, na kojima se slobodno takmiče različite političke stanke. Uključujući i komuniste", piše Spasojević.

Podseća da su kada je sredinom februara 2016. godine, kao srpski ambasador, istim putem stigao u Grčku, tog dana štrajkovali poljoprivrednici širom zemlje.

"Autoput od Evzonija do Atine bio je blokiran na mnogo mesta, ali bi me grčki seljaci, čim bi videli srpske registarske tablice, čuli ko sam, kuda i zašto idem, propuštali da slobodno prođem. Nisam mogao a da ne mislim na prvi susret s Grčkom i moje roditelje. Ista benzinska pumpa odmah po prelasku granice. Četrdeset godina kasnije ista koka-kola u konzervi, samo ovoga puta light. A umesto jarko zelenih, već izbledele crvene parole sa natpisom SIRIZA i pozivom da se na referendumu glasa 'Ne'", navodi u tekstu.

Kaže i da nikada neće zaboraviti prvu službenu posetu Kritu uoči Božića 2017. godine kada se u širem društvu obreo i jedan evropski kolega koji je neprestano Grčkoj i Grcima nalazio mane i sve mu je smetalo.

"Kasno istog popodneva, pošto smo se klancem Imvros pešice spustili do obale Libijskog mora, zatekli smo se u zaseoku sa tek nekoliko kuća. Već se smrkavalo a iznad nas, u planinama, počeo da provejava sneg. Do tada nesnosni diplomata, sada zabrinut kako ćemo se vratiti do mesta gde smo nekoliko sati ranije ostavili parkirane automobile, bio se ućutao.

Tako izgladnele i promrzle ugledao nas je jedan od glave do pete u crno obučen Krićanin. Odmah je shvatio da smo u nevolji. Ne samo da nas je nahranio i napojio u svojoj kući, već nas je u svom starom kombiju prevezao do planinskog prevoja gde smo na ulasku u klanac ostavili svoje automobile.

Mom džangrizavom kolegi više nije smetalo ni nevezivanje pojasa, ni pušenje u kolima. Dok smo se vozili krivudavim putem koji preko Belih planina (Madares) vodi ka Hanji nisam izdržao da mu ne kažem da Grci možda nekada i naprave po koji sitan saobraćajni ili drugi prekršaj, ali da ljudskost i gostoprimstvo, grčko 'filotimo', ne mogu da se usade nikakvim briselskim propisima", priseća se Spasojević.

On navodi da je za poslednjih osam godina, kao srpski ambasador, zajedno sa Grcima slavio, strepeo i tugovao, na poslednje putovanje ispraćao Konstantinosa Micotakisa, Mikisa Teodorakisa, Karolosa Papuljasa.

"Što sam bolje i dublje upoznavao Grčku i njeno pravo, od uobičajene turističke ponude sakriveno, najlepše lice - od solunskih predgrađa poput Četrdeset crkava i Trijandrije, preko jonskih ostrva u rano proleće i Dodekaneza u poznu jesen, sve do snegom prekrivenih planinskih visokravni Psiloritija nad Anojom - bila mi je sve lepša. Više mi je prijala a naši rastanci sve su mi teže padali. Ovaj, posle osam godina neprekidnog života s Grcima, najteže", navodi Spasojević.

On kaže i da je pišući knjigu „Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije“, ali i iz neposrednog iskustva, shvatio da je, u političkom i kulturnom smislu, u smislu savremenog nacionalnog karaktera i identiteta današnjih Grka osećaj za meru najveća grčka vrlina.

"Svojevrsni grčki ekvilibrijum, odnosno pobeda srednje linije kao rezultante svih snaga. Uspešno mirenje i sinteza suprotstavljenih krajnosti – Istoka i Zapada, tradicionalnog i modernog, pravoslavlja i prosvećenosti, nacionalnog ponosa i svesti o sopstvenim slabostima, jake države i demokratije, jake vojske i civilne kontrole nad njom – najveća je pobeda današnjih Grka", ukazuje Spasojević.

On napominje i da do ove pobede Karamanlisova i Papandreuova Grčka nakon vojne hunte nije došla nimalo lako.

"Svakako ne pre nego što su se, nakon neretko krvavih unutrašnjih sukoba, različite krajnosti pokazale kao pogrešne. Ako bih se usudio da posle osam godina suživota bilo šta zamerim Grcima, to bi jedino moglo da bude isto ono što ponekad zameram i sopstvenom narodu – povremeno samoporicanje. Jedan nedostatak neretko praćen nedovoljnim verovanjem u sebe i istovremenom fascinacijom nečim stranim. Dakle, odstupanje od srednje linije. Odstupanje od antičkog principa mere", ukazuje ambasador.

Grčku opisuje kao izvanredno lepu zemlja, ali kaže da ono što je u njoj najlepše nisu prirodne lepote niti su najveće bogatstvo prirodni resursi.

"Najlepše i najbogatije što Grčka ima su oni koji žive pod plavim grčkim nebom. Od Krfa do Kasteloriza, od Didimotiha do Sfakja. Njeni ljudi, Grkinje i Grci. Iako bi svako hvala bilo premalo, njima ga dugujem za nenadmašivo gostoprimstvo i veliku ljubav kojom su me obasipali na svakom koraku", navodi Spasojević.

Zaključuje da sećanje na tu ljubav neće moći da izbledi ništa, čak ni fizička udaljenost.