Fridom haus: Crna Gora između demokratije i autokratije

PODGORICA - U izveštaju Fridom hausa "Nacije u tranziciji 2023", koji pokriva 29 evropskih i azijskih država Crna Gora svrstana je u hibridne režime, ili kako se opisuje, zemlje u kojima redovne promene u vladajućoj eliti narušavaju nedostatak smisla strukturne promene tokom vremena.

Shodno tome, ovi režimi mogu da budu između demokratskog i autokratskog bez izgleda da će postići punu konsolidaciju u bilo kom pravcu, pojašnjava se u izveštaju ove organizacije.

"Kategorija ciklični režim se koristi da se opišu zemlje u kojima postoje plitke političke promene. Možda postoje ti revolucionarni trenuci, recimo pad Gruevskog u Severnoj Makedoniji, pad DPS-a ili (Mila) Đukanovića u Crnoj Gori, što je bio ogroman događaj 2023. godine kada je konačno izgubio na predsedničkim izborima. Znači ti neki, naizgled, revolucionarni trenuci koji na kraju nisu doveli do suštinskih institucionalnih promena za demokratiju", navodi se u izveštaju.

U tim zemljama, ukazuje se, često vidimo da postoji priličan politički plularizam, ali nekada preveliki u smislu da su stranke veoma podeljene međusobno a podele takođe postoje u samim partijama.

To je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspert Fridom hausa za Balkan i podsetila na nedavnu ostavku predsednika Crne Gore Jakova Milatovića na funkcije u vladajućem Pokretu Evropi sad.

“Znači, ima malo haosa u mnogim cikličnim hibridima. Crna Gora je odličan primer za to zato što zemlja i dalje izlazi iz ustavne krize od 2020. do 2023. godine. Iako je neposredna pretnja u Ustavnom sudu rešena, stvarnost je da sada vidimo posledice nacionalne nestabilnosti na lokalnom nivou i to će se videti u izveštaju za Crnu Goru za 2023. godinu, a to je da se mnoge opštine suočavale sa poteškoćama u održavanju izbora ili mirnoj tranziciji vlasti, velikim delom zato što nije bilo nacionalnih vlasti da to kontrolišu posle svega. To je značenje cikličnog hibrida. I posledica je da institucije propadaju tokom vremena i ne funkcionišu kako bi trebalo za građane, ili su sve više podložne da ih zarobe određeni političari", navodi Karpi.

Nade proistekle iz nekih revolucionarnih trenutaka možda još nisu u potpunosti ugašene.

“To ne bi bilo fer reći zato što i dalje postoji velika težnja za demokratijom u Crnoj Gori, ali počinjemo da uviđamo da to nije lako čak i kad imate te revolucije ili izbore koji su prekretnica. Nije lako odmah sanirati višegodišnju institucionalnu štetu”, kaže Karpi.

Misli da je u Crnoj Gori bilo seizmičkih promena, sa punom smenom DPS-a.

“To su građani osetili i to je imalo pozitivan uticaj na njihova prava i slobode. Na drugoj strani, naš izveštaj o tranziciji je možda konzervativniji u pogledu tih promena u smislu da je nekada potrebno duže vremena da se institucije promene, u odnosu na realnost na terenu. I mnoge institucije u Crnoj Gori se veoma polako popravljaju. Međutim, to je dug proces, veoma tehničke prirode", kaže Karpi.

Imate, ukazuje, novu vladu koja nema mnogo političkog iskustva i naravno komplikovanu koaliciju sa nekoliko stranaka koje su istorijski suprodstavljene.

"Zbog toga neće biti teško popraviti 30 godina ili propadanja institucija ili zarobljavanja, u zavisnosti o kojoj instituciji je reč. To je spor proces”, zaključila je Karpi, preneo je portal RTCG.