Poziv Vladi Hrvatske da odustane od vraćanja obaveznog vojnog roka, ili...

ZAGREB - Nakon izjave ministra odbrane Ivana Anušića da je u Hrvatskoj sve spremno za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka i da se samo čeka politička odluka, Centar za ekonomsko obrazovanje (CEO) poziva Vladu da odustane od ove, kako kažu, štetne odluke, a u protivnom najavljuje pravne korake, uključujući predlog za ocenu ustavnosti, tužbu Evropskom sudu za ljudska prava, ali i javne proteste.

Građani, organizacije civilnog društva, sindikati i udruženja poslodavaca pozvani su da se pridruže peticiji protiv uvođenja obaveznog vojnog roka.

Iz Inicijative CEO saopšteno je da se peticija može potpisati na internet adresi vojnirok.hr, na kojoj se može naći i više informacija o ciljevima i argumentima inicijative.

O vraćanju obaveznog služenja vojnog roka govorio je i premijer Andrej Plenković, a Glavni štab Oružanih snaga već je pripremio predlog koji će biti upućen Vladi.

U Centru za ekonomsko obrazovanje, međutim, smatraju da je ovaj predlog protivustavan, krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i ekonomski je štetan.

"Pozivamo Vladu Republike Hrvatske da odustane od uvođenja protivustavnog, protivkonvencijskog i ekonomski štetnog vojnog roka. Vlada treba da razmotri i uvede drugačije politike poput revizije plata vojnih službenika i uspostavljanja robusne ugovorne zalihe. To bi omogućilo oružanim snagama ispunjenje odbrambene funkcije bez kršenja prava i sloboda građana i s manje troškova za ekonomiju", poručuju iz Inicijative.

Prema Ustavu Hrvatske, građani imaju pravo na prigovor savesti, što im omogućava da, zbog svojih verskih ili moralnih uverenja, odbiju učestvovanje u vojnim dužnostima i umesto toga izvršavaju civilnu službu. Ovo pravo je takođe zagarantovano članom 9. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Međutim Evropski sud za ljudska prava ističe da civilna služba ne sme imati odvraćajući ili represivni učinak, čemu se protivi najava ministra obrane Anušića, naglašavaju iz pomenutog centra.

Podsećaju da je u presudi iz 2018. godine protiv Jermenije, Sud u Strasburu zaključio da alternativna služba ne sme trajati više od 50 odsto duže od vojnog roka. U slučaju Jermenije, gde je alternativna služba trajala gotovo dvostruko duže od vojne, Sud je utvrdio povredu članka 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ova presuda, kažu iz Inicijative protiv obaveznog vojnog roka, sugeriše da bi najavljene promene u Hrvatskoj takođe predstavljale kršenje prava na prigovor savesti.

Osim kršenja prava na slobodu savesti, inicijativa ističe problem nejednakosti pred zakonom. Prema važećem Zakonu o odbrani, svi državljani između 18 i 55 godina (muškarci) i 50 godina (žene) su vojni obveznici. Iako žene već služe u oružanim snagama pod istim uslovima kao i muškarci, zakon ih izričito oslobađa i obaveze služenja vojnog roka.

Ministar /anušić je najavio da će tako ostati i u novom zakonu, što inicijativa smatra kršenjem ustavnih odredbi o jednakosti pred zakonom i ravnopravnosti polova.

Inicijativa takođe naglašava ekonomske posledice vojnog roka, ističući da bi prisilno služenje imalo značajan negativan učinak na tržište rada.