Aleksandra Perišić: Moj cilj je zlato na Olimpijskim igrama

BEOGRAD - Tijana Bogdanović i Milica Mandić su mi motivacija, volela bih bar malo da imam karijeru poput njih dve. Ja svakako ciljam zlato na Olimpijskim igrama", rekla je Tanjugu mlada srpska tekvondistkinja Aleksandra Perišić.

Perišić je na nedavno održanom Gran priju u kineskom Taijuanu osvojila je zlatnu medalju u kategoriji do 67 kilograma, a u karijeri već ima srebro sa Svetskog i bronzu sa Evropskog šampionata.

"Osećala sam se zaista neverovatno, imala sam pet teških borbi. U prvoj sam imala borbu sa predstavnicom Tajpehom, u drugoj sa Korejkom, u trećem i meču za medalju sam se borila sa Uzbekistankom, trećom na Svetskom prvenstvo do 62 kilograma. Nakon toga, u polufinalu je bila borba sa Nigerijkom i na kraju u finalu sa aktuelnom svetskom šampionkom Sarom Čari iz Belgije. Moj trener Petra Butala i ja smo se mnogo spremali i rezultat je morao da dođe", istakla je Perišić i dodala da je ovim trijumfom sebi "utabala" put ka Olimpijskim igrama u Parizu.

"Pošto sam osvojila ovu zlatnu medalju, dobila sam dodatnih 60 bodova. Pre takmičenja sam bila šesta na olimpijskoj rang listi, a sada sam četvrta. Devojke iza mene imaju po 20 i 25 bodova manje, ali one takođe imaju još dodatnih turnira na kojima će učestvovati. Evropske igre sam završila dok one nisu imale Panameričke igre. Moje konkurentkinje mogu još bodova da osvoje, a meni preostaje jedino Gran pri finale u Mančesteru i medalja bi mi svakako donela još bodova. To je jedino što mogu da uradim. Svakako, četvrta sam na listi, a prvih šest ide na Igre i male su šanse da me neko pretekne. Slobodno mogu reći da sam jednom nogom u Parizu", ističe 21-godišnja Perišić.

Njen trener Petra Butala naglašava da je izuzetno ponosna na napredak koji je u teškim trenucima postigla Aleksandra Perišić.

"Ponosna sam na nju jer mnogo dugo radimo zajedno i samo mi znamo kroz šta smo prošli da bismo bili tu gde jesmo. Ljudi zapravo ne znaju koliko je teško osvojiti zlato na Gran priju. Mnogi ne znaju koliko je to u stvari nemoguće i ovo zlato koje smo osvojile, preponosne smo na taj rezultat", kaže Petra, a Aleksandra dodaje da je se mukotrpan rad sada isplatio".

"Gran pri je najteže takmičenje na svetu. Tu učestvuju 32 najbolja borca iz svih kategorija iz četiri olimpijske kategorije. Zaista ne postoji teži turnir od toga. Rezultat koji je Aleksandra u Kini napravila, predstavlja veliki korak ka direktnoj kvoti koju bi trebalo da dobijemo za učešće na Olimpijskim igrama u Parizu, kao i potvrda da tamo možemo očekivati velike stvari", kaže Butala.

Perišić naglašava da ona i njen trener i dalje nisu svesne uspeha koji su napravile u Kini.

"Kada smo gledale devojke koje su pre nas osvajale medalju na tom takmičenju, bile smo oduševljene. A sada kada smo mi osvojile i dalje ne možemo da verujemo da smo to uradile i pitamo se, da li je moguće da smo to uradile?".

Aleksandra Perišić i njen trener Petra Butala članice su tekvondo tima Azija, a Butala naglašava da su Mandić i Bogdanović u prošlosti učinile nemoguće, ali i da posle mnogo teških momenata nije iznenađena rezultatima koje pravi njena pulenka.

"Tijana i Milica su postavile "nemoguć" put nama koje dolazimo posle njih. Ono što je Milica ostvarila u svojoj karijeri je nešto zaista fantastično i mi se trudimo da deo te priče potvrdimo i dostignemo. Nisam iznenađena Aleksandrinim rezultatima jer je to nešto na čemu radimo već neko vreme, od kada je ona počela da trenira. Prošle smo teške momente i povrede kada uopšte nismo bile sigurne da li će moći da se vrati sportu, a kamoli ovde gde je sada. Sećam se tog jednog detalja, sedele smo na podu, budućnost nije bila blistava i ja sam samo rekla: Nema veze, uspećemo i doći ćemo do Pariza. Nijedna ni druga nismo imale plan, samo smo imale ogromnu želju i tu smo", kaže Butala.

Ona dodaje da je posao trenera istovremeno veoma lep, ali i naporan posao.

"U našem Tekvondo klubu Azija imamo juniorske i seniorske medalje sa Svetskih i Evropskih prvenstava, tako da Aleksandra ima dobar tim i dobre sparing partnere sa kojima radi. Treniramo naporno i negujemo porodičnu atmosferu. To je ta ljubav koju pružamo jedni drugima i to nas pokreće u najtežim trenucima. Nekada stvarno nije lako, budemo mnogo umorni, ponekada nema motivacije. Mnogo je teških trenutaka. Ljudi uglavnom vide postolje i te najlepše trenutke, ali iza toga stoji mnogo rada, suza i odricanja i sve se to na kraju isplati", zaključila je Butala.