Profesor Koprivica: Vrhunski sportista je i heroj i žrtva

BEOGRAD - Vrhunski sportista je i heroj i žrtva. On je heroj za sve po rezultatu, primanjima, popularnosti i uticaju, ali sa druge strane uvek je to na nekoj ivici ozbiljnog rizika", rekao je u novogodišnjem intervjuu Tanjugu profesor Vladimir Koprivica.

"I naravno taj nivo rizika se stalno povećava sa povećanjem zahteva koje mi konstantno imamo", kaže nekadašnji kondicioni trener mnogih klubova i reprezentativnih selekcija i dodaje da u profesionalnom sportu čovek zavisi od rezultata.

Bio rekreativni ili profesionalni, pojam sporta se oduvek vezivao za zdravlje, međutim, kako sport napreduje i kako godine prolaze situacija se polako menja, navodi Koprivica.

Profesor Koprivica radio je u Crvenoj zvezdi i Partizanu, u zbiru ima 22 osvojene titule, a mali broj povređenih igrača.

"Kada govorimo o sportu onda moramo uzeti u obzir da sport postoji i u mlađim kategorijama, u nekim nižim ligama i takmičenjima gde rezultat nije primaran cilj, ali postoji i profesionalni sport gde je čoveku to posao i gde zavisi od rezultata. Kako trener tako i igrač. Sport jeste zdravlje, sport jeste kretanje, i tako jeste za veliku većinu onih koji se bave sportom".

Broj profesionalnih sportista u odnosu na ukupan broj sportista je mali, pogledajte koliko ljudi učestvuje na Olimpijskim igrama, njih 11.000, ali koliko postoji sportista širom sveta, naglašava Koprivica.

"To je onaj krem koji mora da postigne rezultat i koji je tome posvetio ceo svoj život, ali jedan sportista koji se sportom bavi iz unutrašnjih pobuda ili zbog želje da očuva zdravlje i razvije sposobonosti, a da nije rezultat u prvom planu, taj sportista ide pravim putem i učestvuje u nečemu što možemo da kažemo da doprinosi zdravlju".

U profesionalnom sportu poslednjih godina, učestalost povreda je sve veća.

Što se domaće košarke tiče, od početka ove sezone, dakle od septembra meseca, beogradski večiti se susreću sa velikim problemima.

U tom periodu, više od 10 košarkaša kombinovano jednog i drugog tima imali su neke probleme sa povredama.

Tu prednači Partizan u kojem su probleme imali Zek Ledej, Kevin Panter, Alen Smailagić, Ognjen Jaramaz, Džejms Naneli, Uroš Trifunović, Mateuš Ponjitka i Frenk Kaminski, a van stroja je i dalje Aleksa Avramović.

"Sport traži sve veće zahteve i sve su veći zahtevi za rezultatima. Učestalost povreda u svetu je veoma veliki. Posle 2000. godine zapažen je veliki porast povreda. Učestalost povreda je naročito velika u sportovima koji su kontaktni, u sportovima u kojima nije napravljen racionalan raspored takmičenja. Taj raspored takmičenja mora da bude vođen strukom a ne novcem. Tamo gde je veliki kapital, zahteva se da se vrate uložena sredstva i problemi se dešavaju na primer u sportovima gde se igra veliki broj takmičenja, kao što su danas fudbal, odbojka i košarka u kojima ima najviše povreda", kaže profesor Koprivica.

Prema njegovim rečima, uzroci povreda mogu biti biološki, što je u nekoj predispoziciji i građi tela.

"Mogu biti povrede uslovljene neodgovarajućom motorikom, to je taj biološki aspekt. Sa druge strane mogu biti i psihološki, nedovoljno koncentracije, veliki zamor. Takođe, razlog može biti i socijalni, tenzija koja se pravi ili neprijateljstvo koje može izbiti na nekom takmičenju. E sad, kako sprečiti povrede? Vrlo je teško tamo gde novac odlučuje koliki je broj takmičenja. Do povreda dolazi jer se smanjio pripremni period, povećao se takmičarski period a prelazni period se sveo na minimum i sportisti imaju malo vremena da se oporave. Sa druge strane, kada pogledamo košarku, u ovom trenutku u Evroligi svaki tim ima po jedno pet povređenih igrača i verujem da nijedan tim na kraju sezone neće biti ispod sedam povređenih igrača. Dakle, čovek je tu postao neka vrsta potrošne robe jer će neke povređene tu neko zameniti, uložiće se nova sredstva i tamičenje putuje dalje a mnogi će to da plate."

Profesor Koprivica je u karijeri više navrata bio predavač na saveznim i republičkim seminarima košarkaških trenera Jugoslavije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, kao i na košarkaškoj Klinici u Beogradu, najvećem trenerskom skupu na svetu.

Profesor naglašava da je trening od izuzetnog značaja.

"Moglo bi da se reši nekim odlukama da se smanji broj takmičenja. Partizan i Crvena zvezda igraju u ABA ligi, domaćem prvenstvu, kup takmičenjima. Moglo bi da se rešenje nađe u manjem broju učešća onih ekipa koje igraju u međunarodnim takmičenjima jer nema mnogo vremena za trening. Ukoliko se ne trenira i ukoliko se ne radi na razvoju sile i snage, ukoliko se ne radi na tome da se uspostavi harmonija u organizmu sa stanovišta motoričkih sposobnosti, sportisti su u problemu. Rešenja su iznuđena, ali je pitanje da li će to kapital dozvoliti."

Ono sa čime se susrećemo poslednjih godina jeste sve veći broj sportista koji kolabiraju na terenu.

Na Evropskom prvenstvu u fudbalu 2021. godine tokom utakmice između Danske i Finske bez svesti je ostao Kristijan Eriksen.Posle osam mesec pauze Danac se vratio na teren.

Tokom ove godine, dva puta u roku od nekoliko meseci svest je izgubio i mlađi brat Nemanje Gudelja, Dragiša.

Navijači i dalje pamte tragičnu smrt Španca Antonija Puerte, koji je 2007. godine izgubio svest na utakmici između Sevilje i Hetafea.

"Vreme se toliko promenili da je sasvim normalno da neki mladić od 16 godina ima visok pritisak ili da dođe mladić od 24 godina sa infarktom, koji je praktično do kraja života neka vrsta invalida. Mnogo toga se promeilo u našem okruženju, u načinu života, ishrani, stresovi koje imamo, nezdrav način života gde nema kretanja i tako dalje. Kod ovih sportista bi trebalo ispitati šta je zajedničko jer svaka povreda ili nešto što se dešava u smislu zdravlja, a ponavlja se, ima neku sistemsku grešku. Da li je ta sistemska greška u nekim slabostima organizma ili je to greška u samom treningu, to je teško suditi ako nemate podataka. Činjenica je da se to dešava i to je alarm da će toga u budućnosti biti više."

Profesor spominje i američki sistem, gde u NBA sezoni ekipe odigraju 100 i više utakmica, stopa povreda je manja nego u evropskoj košarci.

"Oni imaju ta rešenja u kojima su igrači više slobodni, imaju vremena da se odmore i pripreme. Ima ih dovoljno u timu, utakmice u tom prvom delu nisu toliko zahtevne, ne ispada se iz lige i postoji taj prvi deo sezone koji, mi koji volimo košarku, teško gledamo. Njima prava košarka počinje tek u plej-ofu kada krene borba za titulu".

To je putujući cirkus koji zabavlja mase, ali je to potpuno drugačiji sistem u odnosu na evropski, smatra Profesor.

"Mi smo nekada ovde mogli da držimo treninge čak i po dva puta dnevno. Danas je to samo jednom dnevno i tu se javlja problem. Da li raditi na košarci ili ići u teretanu? Ako radite jedno i drugo ulazite u jednokratni zamor jer morate onda trenirati barem dva i po sata. Prema tome, nemamo dovoljno vremena za opšti deo u smislu zagrevanja i opštih vežbi koje su protiv teža onom usko specifičnom radu koje imamo na samim mečevima i taj problem se ne može lako rešiti", zaključio je Profesor Koprivica.