17. jul 2024 12:35
Karabahčiev: Zaštitini faktor samo produžava vreme da koža pocrveni
BEOGRAD - Dermatolog Dimitrije Karabahčiev izjavio je danas da zaštitni fakor nekada daje lažnu sigurnost i samo produžava potrebno vreme da koža pocrveni, istakavši da ako nečija koža pocrveni za minut, sa faktorom 30 će pocrveneti za 30 minuta.
On je za Tanjug rekao da su trenutne visoke temperature svojevrsna nepogoda, napomenuvši da sunce ima visok UV indeks što daje upozorenja da su neophodni opreznost, manje izlaganje suncu u dužem periodu, i korišćenje preparata sa zaštitnim faktorom.
"Američka agencija za lekove i hranu smatra da je to minimalni faktor 15, a evropsko udruženje i američko udruženje za dermatologiju smatra da je potreban faktor 30. Faktor produžava potrebno vreme da koža pocrveni. Ako neko pocrveni za minut, sa faktorom 30 će pocrveneti za 30 minuta", objasnio je doktor.
Karabahčiev dodaje da opekotine od sunca mogu da nasanu nakon par sati od izlaganja suncu, a da vrhunac dostignu tek 12 do 24 sata nakon izglaganja suncu.
Ukoliko neko nema plikove, doktor kaže da je onda zahvaćen samo površinski sloj kože odnosno prvi stepen opekotine koji može da se sanira hladnim oblogama ili kiselim mlekom, a napominje da ukoliko se jave plikovi to znači da su zahvaćeni duboki slojevi kože, što zahteva medikamentoznu terapiju.
Kako je naveo, ako su zahvaćeni još dublji slojevi kože i ako je to praćeno glavoboljom, drhtavicom, mučninom, povraćanjem, u tim slučajevima je potrebno i bolničko lečenje.
"Zaštitni preparati nekada mogu da nam daju lažnu sigurnost, odnosno čak ako koristimo preparate sa faktorom 50 to ne znači da mi možemo beskonačno da budemo na suncu. Najbolje je izlagati se suncu u ranim jutarnjim časovima i kasnim popodnevnim satima. Sredinom dana najbolje je biti u hladu", poručio je on.
Pored ljudi koji imaju veliki broj mladeža, Karabahčiev kaže da lupus, rozacea, herpes, zahtevaju mnogo veću zaštitu od sunca, istakavši da je prilikom aplikacije zaštitnog faktora jako bitno ne zaboraviti uši, usta, kolena, tabana, stopala.
Govoreći o opasnostima u morima, rekama, jezerima, doktor kaže da preko preko 2.000 morskih organizama mogu da dovedu do ujeda i raznih oboljenja kod ljudi, napomenuvši da je na morima najveći problem kontakt sa meduzama.
Pojašnjava da meduze imaju svoje pipke i mikro bodljice koje se pri kontaktu zabodu u kožu i otpuštaju toksine koji dovode do toksialergijske reakcije, kada je potrebno da se mesto uboda opere, da se ostaci pipka ili bodlja ukone, i nakon toga da se na mesto kontakta aplikuje antiupalni lek, poput korikosteroida.
Karabahčiev dodaj da nakon ubode meduze svakako treba napraviti pauzu od sunca i vode dok se reakcija ne smiri.
Na pitane kakvu infekciju možemo da dobijemo od plivanja u jezerima i rekama, doktor je rekao da jezerske i rečne vode mogu da izazovu bakterijsku infekciju, zbog čega se uvek preporučuje da se čovek istušira i promeni kupaći kada završi sa kupanjem u jezeru ili reci.
"Najćešće su to upale folikulitisa, to su kao gnojanice koje se pojavljuju pojedinačno, ali mogu da se rašire i po većim regijama tela. Infekcije se najčešće javljaju na pazusima, leđima, preponama, delovima koji su izloženi znojenju, ali može i na bilo kom delu tela. Ako se to posle par dana ne smiri i ako se širi, potrebna je profesionalna lekarska pomoć", naveo je doktor.
Dodao je da ujedi insekata koji su prisutni na jezerima i rekama, poput komaraca, kod nekih ljudi znaju da budu vrlo burni i izazovu reakciju, napomenuvši da je u tim slučajevima potrebno sprovesti medikamentoznu terapiju kako ne bi došlo do sistemskih komplikacija u smislu gušenja.