Skup posvećen delu geologa Vladimir Laskarisa otvoren u SANU

BEOGRAD - Međunarodni naučni skup "100 godina Paratetisa (Laskarev, 1924) - Konceptualna istorija i savremeni izazovi” otvoren je jutros u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umentosti (SANU).

Dvodnevni skup je posvećen sećanju na ruskog i srpskog geologa, akademika Vladimira Laskareva (1868-1954), koji je 1924. godine prvi put uveo u geološku nauku pojam paratetis, za nekadašnje veliko epikontinentalno Panonsko more, čiji su danas jedini pravi ostaci Paratetisa su Crno more i Kaspijsko jezero.

U pozdravnom govoru, član odbora skupa Milan Sudar podsetio je da se obeležava stoleće od kako je Laskarev uveo pojam paratetis u geološku nauku, koji se i danas upotrebljava u svetu.

"Siguran sam da će ovaj događaj ostati zabeležen kao draocen doprinos evropskoj geologiji", istakao je Sudar.

Direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić je istakao da se radi o značajnoj godišnjici u svetu geološke nauke, i da se prisećaju velikog akademika Laskareva, koji je svojim radom osvetlio geološke procese i duboke veze nauke i prirode.

Spasić je istakao da je rad Laskareva "ostavio trag na nauku", a posebno je bio dragocen njegov doprinos Prirodnjačkomi muzeju, gde je pomogao mnogo da se obogati zbirku, i gde je bio počasni kustos muzeja.

Prema njegovim rečima, strast i posvećenost Laskareva je nadahnuće za nove generacije naučnika.

Skup su pozdravili i Ljupko Rundić i holandski naučnik Vut Krigsman (Wout Krijgsman), a Aleksandra Maran Stevanović je održala uvodno predavanje "Laskarev: Život i delo".

Maran Stevanović je podsetila na njegovu izuzetno bogatu biografiju, od rođenja u Rusiji, do dolaska u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca posle Oktobarske revolucije.

Prema njenim rečima, zahvaljujući beležnicama koje je Laskarev ostavio iza sebe, "možemo saznati nešto više o njemu, ne samo kao osobi, nego i kako istraživaču".

Predviđeni su predavanja i prezentacije autora iz 16 zemalja, a učesnici skupa će sagledati stanje i razmotriti dalje perspektive istraživanja Paratetisa sa različitih aspekata savremene geologije, istorije geologije kao i drugih oblasti geo-nauka

Pokrovitelji skupa su Regionalni komitet za stratigrafiju Neogena Mediterana (RCMNS) i Međunarodna komisija za istoriju geoloških nauka (INHIGEO), Srpsko geološko društvo, u suorganizaciji sa SANU, Rudarsko-geološkim fakultetom i Prirodnjačkim muzejom.

Kako je najavljeno, Prirodnjački muzej ugostiće učesnike skupa 1. oktobra u Galeriji Muzeja na Kalemegdanu, gde će moći da pogledaju izložbu “Mineralna blaga Jugoslavije: primerci iz poklon zbirke Josipa Broza Tita”.