Milan Gulić: Kralj Aleksandar žrtva ustaške organizacije

BEOGRAD - Istoričar Milan Gulić ocenio je danas da je ustaška organizacija stajala iza ubistva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića na današnji dan 1934. u Marseju, ali da to ne bi bilo moguće bez političke, finansijske i logističke podrške Italije i Mađarske, kao i da je on bio prva žrtva fašizma u Evropi.

Gulić je za Tanjug rekao da je kralj Aleksandar Karađorđević bio drugi uzastopni kralj iz srpske dinastije Karađorđevića.

"Bio je drugorođeni sin Petra Karađorđevića, ali nije planiran za naslednika prestola. Međutim, prvorođeni sin Đorđe je, tokom svog prestolonasedničkog života, imao više incidenata i bio je primoran da se u korist brata odrekne prestola", istakao je on.

Dodao je da je kralj Aleksandar imao oreol pobednika u dva Balkanska rata i u Prvom svetskom ratu, kada je Srbija, rukovođena njime, uspela da ostvari svoj ratni proklamovani cilj.

"Srbija je uspela da pređe izvan granica svoje državne teritorije i da zahvati jedan ogroman prostor na kojem je nastala prva jugoslovenska država", rekao je istoričar.

Prema njegovim rečima kralj Aleksandar je držao vlast u svojim rukama.

"Država je, ma koliko predstavljena nestabilnom i krhkom, bila je stabilna i ozbiljna evropska država", istakao je on.

Gulić je ukazao da je važno pitanje izvršenja ili organizacije atentata.

"U javnosti se provlači da je kralja ubio Veličko Dimitrov Kerin, poznatiji kao Vlado Georgijev Černozemski, ali on je samo pripadnik VMRO, a kompletna organizacija atentata pripadala je ustaškom pokretu", rekao je Gulić.

Dodao je da je ubistvo srpskog kralja pripremano mnogo ranije.

"Ustaše su smatrale da će se njegovim ubistvom država raspasti i omogućiti stvaranje nezavisne Hrvatske države", naveo je istoričar.

Objašnjavajući da je prvi pokušaj ubistva bio 1933. kada je na njega trebalo, prilikom posete Zagrebu, da puca Petar Oreb, ali su ga jugoslovenski policijski agenti razotkrili, zbog čega je ubrzo osuđen na smrt.

"Ustaše su novi plan napravile već 1934. i prilika se ukazala kada je kralj otišao u Marsej. Organizaciju je vodilo više ustaških prvaka, naročito Eugen Kvaternik, a oružje je doturio bračni par Ante i Stana Godina", kazao je istoričar.

Kaže i da je postojala marsejska grupa atentatora, koja je trebalo da ubije kralja po dolasku u Marsej i pariska, koja je trebalo da ga ubije u Parizu ukoliko atentat u Marseju ne uspe.

Grupu u Marseju činili su pomenuti Černozemski i Mio-Kralj, dok su grupu u Parizu činili Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil.

"Atentat je uspeo 9. oktobra u Marseju, ubica je ubijen od strane policajaca, a trojici atentatora se sudilo. Takođe, sudilo se i političkim inspiratorima i organizatorima ubistva - Antu Paveliću i Eugenu Kvaterniku koji su osuđeni na smrtnu kaznu, ali su bili nedostupni francuskom pravosuđu", zaključio je Gulić.