Srpska diplomatija manifestacijama u svetu obeležava 170 godina od Pupinovog rođenja

BEOGRAD - Na današnji dan pre 170 godina rođen je Mihajlo Idvorski Pupin - naučnik, diplomata, generalni konzul u Njujorku, jedan od najvećih lobista u SAD u istoriji srpske dilomatije, bliski prijatelj američkog predsednika Vudroa Vilsona.

Tim povodom srpska diplomatija će, prema rečima pomoćnice ministra spoljnih poslova Ljiljane Nikšić, širom sveta organizovati niz manifestacija.

Nikšić podseća za Tanjug da se upravo Pupinovom zaslugom i prijateljstvu sa 28. predsednikom SAD, na Beloj kući vijorila srpska zastava - prva od dve inostrane zastave koje su se ikada vijorile na tom zdanju.

"Srpska diplomatska mreža širom sveta obeležava 170. godišnjicu rođenja Mihajla Pupina u okviru Akcionog plana za očuvanje kulture sećanja na znamenite ličnosti koje su deo diplomatske tradicije i važnih istorijskih događaja", rekla je Nikšić i dodala da se obeležavanje održava u okviru aktivnosti Sektora za javnu i kulturnu diplomatiju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, na čijem je čelu.

"Kultura sećanja, na Dan rođenja Mihajla Idvorskog Pupina predstavlja instruktivni putokaz i za osnaživanje srpsko – američkih diplomatskih odnosa i podsetnik na srpsku naučnu dijasporu koja je iznedrila mnoge znamenite Srbe koji su ugradili sebe u progres čitavog čovečanstva", ocenila je za Nikšić.

Prema njenim rečima, u Madridu, Londonu biće održana i predavanja na tehičkim univerzitetima kao i u Seulu i Azerbejdžanu, a u Strazburu prigodna izložba.

U Pragu je planirano postavljanje memorijalne ploče na Teničkom univerzitetu, na Bledu velika svečanost sa dramskim i muzičkim programom ispred spomenika Pupinu koji su zajednički otkrili tadašnji predsednici Pahor i Tomislav Nikolić 9. oktobra na dan njegovog rođenja 2015. godine, rekla je ona.

"U Atini na Mašinskom i Filozofskom fakultetu biće održana predavanja, u Najrobiju uručivanje poklona Muzeju i Tehničkom univerzitetu, u Vukovaru će biti kviz za omladinu, u Limi biće održano predavanje sa srpsko – peruanskim udruženjem kao i u Crkvi Presvete Bogorodice, a Berlin je predvideo predavanje i raspisivanje konkursa 'Znameniti Srbi'“, kazala je Nikšić.

Ona dodaje da je Pupin kao pronalazač ostavio iza sebe bogatu zaostavštinu, bio je jedan od osnivača NASA svemirske agencije, 1915 godine, po njemu i danas jedan krater na Mesecu nosi ime Pupin, nosilac je 18 počasnih doktorata, bio je član njujorške Akademije nauka i osnivač jedne od najznačajnijih srpskih organizacija u SAD 'Srpska narodna odbrana'", navela je ona.

Dodala je da se i danas pamti da je Pupin čitavu svoju imovinu stavio pod hipoteku da bi se obezbedilo naoružanje za srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu.

Pupin je tada, kako je dodala, kada su mu rekli da to ne čini, da će propasti, odgovorio "ako propadne Srbija, neka propadnem i ja'.

Za svoju autobiografiju "Od pašnjaka do naučenjaka" dobio je Pulicerovu nagradu, a ove godine je i 100 godina od tog čina.

Na Kolumbija univerzitetu, na kojem je Pupin radio, kako je podsetila, održana je svečana akademija gde inače postoji i hol i laboratorija nazvana po Pupinu, gde je obleženo i 100 godina od Pulicerove nagrade koju je dobio.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić krajem januara je sa ambasadorom Kristoferom Hilom povodom 170. godišnjice na poziv "Pupinove inicijative" posetila memorijalni kompleks Mihajlo Pupin u Idvoru.

Pupin je sahranjen u SAD, na groblju Vudlon u Bronksu, zajedno sa suprugom, a na istoj parceli sahranjena je i njegova ćerka jedinica Varvara. Umro je 12. marta 1935.