Tanjug danas obeležava 81 godinu od osnivanja

BEOGRAD - Novinska agencija Tanjug danas obeležava 81 godinu od osnivanja, kada se 5. novembra 1943. godine prvi put oglasila preko Radio službe Vrhovnog štaba Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije izveštajem sa fronta.

Agencija je osnovana u sklopu oslobodilačkih napora u jeku Drugog svetskog rata, kao sredstvo izveštavanja pokreta otpora unutar okupirane Jugoslavije, a iznenađujuće brzo postala je nezaobilazni izvor informacija globalno.

Tanjug je i danas vodeći izvor informacija ne samo u Srbiji, već i u regionu i izvor gotovo dve trećine informativnog sadržaja.

Savremeni Tanjug, godišnje emituje približno million informacija, u vidu tekstova, fotografija, video i audio zapisa, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku.

Tanjug dnevno emituje više od 400 vesti o najvažnijim političkim, ekonomskim, društvenim, kulturnim i sportskim događajima u zemlji i inostranstvu, uz foto i video izveštaje.

Tanjug biz, Tanjugov servis poslovnog informisanja objavljuje dnevne i periodične izveštaje o opštim privrednim kretanjima, prati stanje na inostranim i domaćim finansijskim i tržištima sirovina i daje detaljan pregled prometa robe i usluga.

Tanjug multimedija svakodnevno objavljuje više od 100 fotografija, 60-80 video klipova i audio snimaka sa svih značajnijih događaja u zemlji i svetu.

Fototeka Tanjuga sadrži 3,5 miliona negativa najvažnijih događaja u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i svetu od Drugog svetskog rata do danas.

Tokom vremena tehnologija je napredovala, kao i način na koji se informacije prenose, pa je 14. juna 2021. godine počela da radi i televizija Tanjug, iz najmodernijeg studija i sa najnovijim njuz sistemom.

Agencija je 2022. godine predstavila i novi, redizajnirani sajt.

Tanjug je član Evropske asocijacije novinskih agencija, EANA, koju sačinjavaju agencije iz gotovo svih evropskih zemalja i trenutno ima 32 članice, a avgusta 1956, Tanjug je bio među osnivačima.

Zamisao je bila mreža međusobne razmene informacija među agencijama, s ciljem pravovremenog izveštavanja i provere, odnosno potvrde valjanosti.

U Briselu je 2022. godine svečano otvorena Evropska redakcija (European Newsroom - ENR), a Tanjug je jedna od 18 evropskih novinskih agencija koje su oformile ovaj značajan projekat sa ciljem da nepristrasno i nezavisno informišu javnost o najvažnijim evropskim temama.

Članice su, osim Tanjuga, i AFP, AGERPRES, AMNA, ANSA, ANP, APA, ATA, Belga, BTA, CTK, dpa, EFE, Europa Preš, FENA, HINA, Lusa , MIA, PAP, Ritzau, STA, TASR, TT i UKRINFORM.

Reč je višestranoj međusobnoj saradnji novinskih agencija Evrope s ciljem držanja standarda valjanog informisanja, a takođe razgranate razmene i pomoći kako na polju kvalitetnog informisanja tako i obrazovanja i obuke.

Važan cilj jeste međusobna saradnja u proveri verodostojnosti izvora saznanja, te njihova verifikacija kroz međusobnu razmenu i proveravanje.

Sve novinske agencije članice imaju ravnopravan prilaz informacijama, čime se omogućava raznolikost i sveobuhvatnost van okvira nacionalnih granica.

U trenutku osnivanja Tanjuga, poslednjih meseci 1943. godine, bio je vidan prelom na svetskim frontovima.

Nazirao se predstojeći poraz nacističke Nemačke, a takve okolnosti odrazile su se i na prilike na prostoru okupirane Jugoslavije.

Prve ličnosti Narodno-oslobodilačkog pokreta odlučuju se tada, u sklopu nametanja njihove vizije raspleta događa na prostoru Jugoslavije, na formiranje novinske agencije koja je trebalo da, pre svega, Zapadu predstavi borbu protiv okupatora unutar okupirane zemlje.

Agencija koja je tada utemeljena i koja je dobila ime Tanjug, izvorno kao skraćenica od Telegrafska agencija Nova Jugoslavija – TANJUG, iznenađujuće brzo postala je nezaobilazni izvor informacija globalno.

Kao izvor vrlo brzo su počeli da je koriste ne samo sovjetski nego i britanski mediji, a odmah potom, nesumnjivo zbog osvedočene pouzdanosti, i brojni drugi, širom sveta.

Presudnu ulogu prilikom nastanka agencije imao je Moša Pijade, poznati beogradski intelektualac, novinar, slikar, prevodilac.

Uz njega, tada se nalazio takođe iskusni novinar Vladislav Ribnikar, direktor, i jedan od vlasnika, dnevnog lista Politika, a tada prvi direktor novoosnovanog Tanjuga.

Dvojica velikih novinara koji su se tada našli na zajedničkom poslu dogovoreni posao radili su krajnje odgovorno, danonoćno, i pokazalo se, sa zapaženim uspehom.

Tanjug je uspeo da se nametne u medijima van prostora Jugoslavije brže nego što je to iko tada pretpostavljao.

Sasvim je izvesno da nije slučajno što se Tanjug pojavio, odnosno počeo s radom upravo uoči Teheranske konferencije, koja je održana poslednjih dana novembra i prvih decembra te 1943.

O utemeljnu novinske agencije Moša Pijade je razmišljao i ranije, najkasnije od septembra te godine, po kapitualciji Italije, ali je formalna odluka o osnivanju Tanjuga doneta istog dana kada se agencija prvi put i oglasila - 5. novembra 1943. godine.

Uz Pijadea i Vladislava Ribnikara, prvog direktora agencije, redakciju su na samom početku sačinjavali i Lepa Pijade, Olga Ninčić Humo, Ribnikarova supruga Jara, zatim i Milan Gavrić i Mahmud Konjhodžić.

Ime agencije bilo je predmet premišljanja i dugih konsultacija prvaka tadašnjeg NOP, uz poneku duhovitu dosetku.

Polovinom novembra te 1943. radio stanica Slobodna Jugoslavija koja je radila iz Ufe, na Uralu, Sovjetski Savez, šire je izveštavala o radu Tanjuga.

Londonski Bi-Bi-Si takođe je ubrzo javio o utemeljenju i delatnosti novonastalog Tanjuga, a zatim informacije koje je emitovao Tanjug preuzimali su i brojni drugi mediji širom sveta.

Prvi Dnevni informativni bilten Tanjug je objavio već 10. tu se nalazio i izveštaj Vrhovnog štaba, kao i vesti sa frontova u zemlji i širom sveta.

Posle oslobođenja Beograda, oktobra 1944. Tanjug je smešten u zgradu u Resavskoj 28, u kojoj se od 1935. do 1941. nalazila nacionalna novinska agencija Kraljevine Jugoslavije Avala, a čiji saradnici koji su bili dostupni angažovani su ubrzo u Tanjugu.

Uzor je bio britanski Rojter, gde su na obuku odlazili ne samo novinari nego i brojna tehnička lica.

Tako je oblikovana nevelika, ali vrlo preduzimljiva novinska agencija, zavidnog kvaliteta, koja će vremenom steći izuzetan međunarodni ugled.

Posebno važnu ulogu agencija je, globalno, imala u sklopu procesa dekolonizacije informisanja, odnosno politike nesvrstavanja.