Lajović:U tragičnim situacijama ne širiti strah kod dece, ali razvijati empatiju

BEOGRAD - Psiholog Biljana Lajović rekla je danas da u situacijama velikih tragedija roditelji ne bi trebalo decu previše da izlažu informacijama i da unose strah i paniku, jer je za dete najvažnije da se oseća sigurno i da zna da mu je porodica bezbedna luka, ali da je važno razgovarati sa decom, razvijati kod njih empatiju i učiti ih da razumeju druge i njihova osećanja.

Lajović kaže da tragični događaji, kao što je obrušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 14 osoba, među kojima i deca, naglašavaju potrebu za empatičnim reagovanjem.

''Empatija se razvija ceo život i od rođenja dete treba da učimo da bude empatično. Prvo, da razume svoja osećanja i da zna kako da kontroliše svoje emocije, a potom da razume druge i kako da odgovori na tuđa osećanja'', rekla je Lajović za Tanjug.

Istakla je da je veoma važno da roditelji pre svega znaju da prepoznaju i kontrolišu svoje emocije i da razgovaraju sa decom i potrude se da ih previše ne izlažu informacijama o tragičnim dešavanjima.

''Da ih ne bombarduju time, ali da razgovaraju o tome koliko je važno da razumemo druge i shvatimo koliko im je teško, kao i da su to situacije koje, nažalost, mogu svakome da se dese'', navodi Lajović.

Kako kaže, jedan od načina da se iskaže saosećanje jeste i da roditelji sa decom na određenom mestu upale sveću i ostave cvet ili plišanu igračku i pokažu da im je teško i da shvataju da je i drugima tako.

''Bilo bi važno da se o tome razgovara u okviru porodice, ali na miran način koji ne unosi strah i paniku, jer je za dete u ovakvim situacijama jako važno da se oseća sigurno i da zna da mu je porodica bezbedna luka'', naglašava Lajović.

Kako kaže, prilika je da se sa decom razgovara i o odgovornosti i naglasila da je važno da ih od najmlađeg uzrasta učimo da budu odgovorni i da sve što rade, rade savesno i najbolje što mogu i umeju.

''Ovo je mnogo teška situacija i verujem da su mnogi roditelji teško kontrolisali suze, plač, bes, strah i sve negativne emocije koje se javljaju, ali uvek moramo da imamo na umu da su pored nas deca koja sve to vide i prate i da ne smemo da ih ostavimo bez komentara i razgovora o tome'', navodi psiholog.

Dodaje da deci treba iskreno odgovarati na pitanja koja postavljaju u takvim situacijama.

''Ono što znate, približite im njihovim jezikom, a za ono što ne znate, slobodno možete da kažete da niste sigurni i da ćete razmisliti o tome. Nekad ne znate ni sami šta da kažete, a nekad je dovoljno da sa detetom radite nešto zajedno, da čitate knjigu ili jednostavno da zagrlite dete, jer mu to daje sigurnost, naročito u mlađem uzrastu. Sa starijima, koji imaju 13-14 godina, razgovarajte kao sa odraslima'', kaže Lajović.

Ističe da najmlađe treba učiti da budu saosećajni i prema onima koji su, kako kaže, na neki način drugačiji i da budu spremni da prihvate različitost, a ne da se podsmevaju deci ili drugima koji imaju bilo kakav zdravstveni problem.

''Mislim da to potiče od nas odraslih. Vrlo često čujemo usputne komentare nas odraslih u kojima negativno karakterišemo druge ljude, a deca prihvataju te negativne oblike ponašanja'', ukazuje Lajović.

Naglašava da odrasli treba u svakom trenutku da pokazuju razumevanje prema onima kojima imaju bilo kakav problem i da insistiraju na tome da im se pomogne.

Ranije je, kako primećuje, bilo uobičajeno da, na primer, deca pomažu starijima da pređu ulicu što se, kako kaže, potpuno izgubilo.

''Empatija nije neka velika i dramatična stvar. To je niz sitnih koraka koje treba svakodnevno da radimo - da propustimo nekoga ko čeka u redu, da ne trubimo na semaforu kao izbezumljeni ako neko ne može da pređe ulicu... Onda će i naša deca biti drugačija'', napominje Lajović.