22. novembar 2024 14:45
Stop femicidu: Održana konferencija "16 dana aktivizma - svet bez nasilja"
BEOGRAD - Od početka godine u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijeno 17 žena, a od 2011. do 2023. godine ubijeno je 406, saopšteno je danas na konferenciji "16 dana aktivizma - svet bez nasilja".
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov upozorio je da su žrtve porodičnog nasilja u najvećem broju slučajeva žene, kao i da će ministarstvo na čijem je čelu podržati sve inicijative usmerene na unapređivanje ženskih prava i unapređenje rodne ravnopravnosti.
"Podaci govore da je većina femicida izvršena u kući, stanu ili dvorištu kuće u kojima su žene živele, a samo 27 odsto na javnim mestima. Ubice se aktuelni ili bivši partneri. One su ubijene tamo ge bi trebalo da budu najsigurnije - na kućnom pragu", upozorio je Žigmanov.
Ministar je ocenio da je do sada učinjen napredak u borbi protiv nasilja nad ženama, ali da je neophodno još odlučnije raditi kako bi se zaštitile potencijalne žrtve, uključujući brojne kampanje s ciljem edukacije i zaštite žrtava, kao i prevencije femicida.
"Kampanjom doprinosimo podizanju svesti o uzrocima rodno zasnovanog nasilja, a sledećeg meseca obeležavamo Međunarodni dan ljudskih prava, kojim ćemo završiti kampanju 16 dana aktivizma", zaključio je Žigmanov.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković istakla je da tema nasilja nad ženama i femicida s pravom zauzima sve vidljivije mesto u javnom životu, kao i da je saradnja institucija, organizacija civilnog društva, medija i žrtava nasilja dokaz koliko je važno raditi na iskorenjivanju svih oblika nasilja, a naročito femicida.
"Efekat borbe protiv nasilja nad ženama je produkt rada institucija, medija i nevladinog sektora. Multisektorski možemo biti efikasni u stvaranju bezbednog okruženja za sve građane i građanke", rekla je Gojković.
Ona je dodala da su izmene zakona u prethodnom periodu i brojne aktivnosti u segmentu prevencije dva ključna koraka u eliminisanju, odnosno svođenja tog problema na minimum, naglašavajući važnost prevencije, kao i aktivnosti Nacionalne platforme za prevenciju nasilja poput radionica i saradnje sa međunarodnim organizacijama, medijskih i internet kampanja s ciljem podizanja svesti.
"Neizostavan faktor je i porodica kao mesto za sticanje vrednosti. Porodica i najbliže okruženje moraju biti sredina u kojoj pojedinac shvata štetnost nasilja", naglasila je Gojković.
Predsednica Pokrajinske vlade osvrnula se i na uticaj tehnologije na savremene generacije i navela da su tradicionalni vidovi učenja o tome šta je dobro i ne - osnova za pravovremeni otklon pojedinca od nasilja.
"Borba mora da obuhvati i dostizanje potpune rodne ravnopravnosti, a na tom planu je postignut pomak u odnosu na pre nekoliko decenija", rekla je Gojković.
Ona je istakla da se u medijima sve manje upotrebljava sintagma "jači pol", te da su žene i muškarci podjednako sposobni za većinu poslova.
"Društveno zlo moramo sprečiti, osuditi i adekvatno sankcionisati ukoliko se ono desi. Na nama je i celokupnoj zajednici, ali i čovečanstvu da uradimo sve kako bismo imali svet sa što manje nasilja i femicida", zaključila je Gojković.
Državna sekretarka Ministarstva pravde Bojana Šćepanović rekla je da je nasilje nad ženama globalni fenomen koji sa sobom nosi dalekosežne posledice, ne samo po žrtve već i društvo, a da su njegovi koreni utkani u patrijarhalnu tradiciju.
"Ministarstvo pravde je uvidelo potrebu promovisanja promene obrazaca radi iskorenjivanja rodnih stereotipa i u periodu od juna 2017. do septembra 2024. godine održalo obuke predstavnika grupa za koordinaciju i saradnju u borbi proitv nasilja, kao i zaposlenih u institucijama koje učestvuju u prevenciji. Kroz obuku je prošlo više od 1.000 učesnika, među kojima su bili tužioci, sudije, službenici centara za socijalni rad, policije, obrazovnih i zdravstvenih ustanova, nacionalnih službi za zapošljavanje, kao i sigurnih kuća", rekla je Šćepanović.
Ona se osvrnula i na Protokol o saradnji između Ministarstva pravde i UN Women, koji je usvojen 29. marta na sednici Vlade.
"Multusektorska saradnja omogućava da svaka insitutcija deluje koordinisano, što će doprineti bržem identifikovanju rizika od nastanka nasilja i femicida, ali i procesuiranju nasilnika i zaštiti žrtava", rekla je ona.
Šćepanović je podsetila i na kampanju "Isključi nasilje" koja se sprovodi od 2016. godine, s ciljem da se građani informišu o zaštiti žrtava nasilja, kao i značaju prepoznavanja nasilja.
Ona je istakla da su kampanje doprinele tome da žene češće prijavljuju nasilje.
"Kampanje i širenje svesti dovele su do toga da žene češće traže pomoć institucija, te je od juna 2017. do septembra ove godine razmotreno 359.719 prijava, dok je od 2018. godine do danas zabeleženo 137.784 žrtava nasilja u porodici, čiji najveći procenat čine žene, a u kojima je počinilac nasilja najčešće osoba muškog pola", navela je ona.
Šćepanović je naglasila da se borba protiv nasilja nastavlja, naglašavajući neophodnost udruženog delovanja, s ciljem izgradnje bezbednog sistema za žene i devojčice, kako bi živele slobodno i bez straha.
Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđe Todorov rekao je da je jedan od ključnih prioriteta tog ministarstva osnaživanje žena.
"Za stavaranje jednakih mogućnosti za samostalan život, podsticanje na socijalnu uključenost, unapređenje solidarnosti, predupređivanje nasilja i otklanjanje njegovih posledica je u ovoj godini opredeljeno je 600 miliona dinara", rekao je Todorov.
Ambasadorka Nemačke Anke Konrad rekla je da su nasilje nad ženama i femicid globalni izazov koji poziva celokupno društvo na borbu, ističući da svi moraju da se pozabave ključnim razlozima za rodno zasnovano nasilje.
"I dalje postoji nedostatak zaštitnih usluga koje će pomoći ženama da se integrišu, a GIZ ulaže napore da se one razviju i da njihov rad bude održiv", rekla je Konrad.
Ambasadorka je istakla da je Srbija u poslednjih nekoliko godina napravila napredak u ovoj oblasti.
"Prepoznala je različite tipove nasilja, unapređeno je izveštavanje o nasilju i femicidu, a zabeleženo je i bolje procesuiranje zločina. Radujemo se daljoj saradnji sa Srbijom, jer nasilje prema ženama nije prihvatljivo, za njega ne može da se izvini i ono ne može da se toleriše. Treba da radimo da okončamo ovu štetnu priču", zaključila Konrad.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mordt istakla je da je kampanja "16 dana aktivizma - svet bez nasilja" odgovor na činjenicu da jedna od tri žene doživi fizičko ili seksualno nasilje, kao i da je jedna od osam žena tokom prošle godine doživela partnersko nasilje.
Ona je upozorila da je digitalno nasilje prema ženama sve veći izazov, ističući neophodnost pravovremenog reagovanja država.
"Mnogo država usvaja sveobuhvatne pravne zaštite, kako se približavamo tridesetogodišnjici Pekinške deklaracije, a u Srbiji je urađeno mnogo toga od 2002. godine, kada je kriminalizovano porodično nasilje, ali i nakon ratifikovanja Istanbulske konvencije 2013. godine. Tokom prošle godine je prijavljeno više od 2.400 slučajeva porodičnog nasilja, te je neophodno da se donesu zakoni i uspostavi praćenje femicida, kao i da se definicija silovanja u Zakonu o krivičnom postupku uskladi sa Istanbulskom konvencijom", rekla je Mordt.
Ona je naglasila da je prioritet da se ženama omogući pristup dostojanstvenom radu, imovini i zemljištu, kako bi mogle da odu iz nasilne sredine, u čemu je od velikog značaja saradnja sa civilnim društvom radi investiranja u specijalizovane usluge za žene žrtve nasilja.
Takođe, stalna koordinatorka UN u Srbiji je naglasila da je rad sa medijima od suštinskog značaja za smanjenje broja slučajeva nasilja.
"UN su odlučne da eliminišu nasilje nad ženama. Agencije rade na pružanju podrške, posebno u ruralnim oblastima, kako bi pružile usluge hiljadama žena. Cilj je jednakost i okruženje gde žene mogu da žive bez straha", zaključila je Mordt.
Konferencija je deo globalne kampanje Stop femicidu, koju obeležava 1.700 organizacija u više od 100 zemalja sveta, a održana je u okviru globalne kampanje "Stop femicidu", koju je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i
Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Kampanja je nastala u okviru Centra za žensko globalno liderstvo na Univerzitetu Ratgers 1991. godine, kao godišnja akcija koja zahteva ukidanja svih vrsta nasilja nad ženama, od kada je širom sveta obeležilo više od 5.000 organizacija u više od 180 zemalja.