Profesor Dalibor Petrović: Veštačka inteligencija ima potencijal da donese revoluciju u obrazovanju

BEOGRAD - Centar za promociju nauke organizovao je danas završnu konferenciju "Medijska pismenost i kritičko mišljenje u doba veštačke inteligencije", a profesor Saobraćajnog fakulteta Dalibor Petrović je istakao da veštačka inteligencija ima potencijal da donese revoluciju u obrazovanju, stvarajući prostor za kreativniji pristup organizovanju nastave.

"Budući da sve one stvari koje su nastavnici nekada morali mukotrpno da pripremaju u administrativnom smislu, sada mogu da dobiju različite oblike olakšanja, što može da im otvori prostor za kreativniji pristup organizovanju nastave i rada sa učenicima", rekao je Petrović za Tanjug.

Učesnici današnje konferencije "Medijska pismenost i kritičko mišljenje u doba veštačke inteligencije" razgovarali su o tome kako uz pravilan pristup ovim tehnologijama rezultati mogu da budu iznad očekivanja.

Konferencija "Medijska pismenost i kritičko mišljenje u doba veštačke inteligencije" završna je manifestacija u okviru projekta "Razvijanje medijske pismenosti i kritičkog mišljenja u doba veštačke inteligencije" čiju realizaciju su podržali Misija OEBS-a u Srbiji i Ministarstvo prosvete Srbije.

Petrović je rekao da, sa druge strane, ukoliko bi se ljudi oslonili samo na ono što će veštačka inteligencija proizvoditi onda bi na kraju osudili sebe i društvo na jednu vrstu uniformnosti.

Petrović je rekao da medijska pismenost igra ključnu ulogu u razvijanju kritičkog mišljenja u eri digitalizacije.

"Bez medijske pismenosti nema kritičkog promišljanja", istakao je Petrović.

Dodao je da nam je za odbranu od dezinformacija potrebna medijska pismenost kako bi uporedili različite informacije i dobili svoju sliku.

"Ono što je zaista problem u svetu u kojem danas živimo to je da ćemo sve teže dolaziti do izvora informacija, zato što ljudi jednostavno pomisle uvek na prostog konzumenta informacija koji pristupa informacijama tako da dobije neke osnovne naznake onome što ga interesuje, a nema vremena da se zadrži i da proverava svaku informaciju", poručio je Petrović.

Objasnio je da to znači da će se ljudi u budućnosti oslanjati na određene izvore koji će za njih biti kredibilni.

"Zamislite koliko bi nam posla oduzelo kada bismo sada svaku informaciju proveravali", istakao je Petrović.

Kako kaže, ljudi će poklanjati poverenje tehnologijama.

"Tu je jako važno u kakvom medijskom univerzumu će funkcionisati ti mediji i informacije do kojih ćemo dolaziti. Mora da postoji neka regulativa, to je ono što će biti važno, ali isto tako i sposobnost da se prepozna šta je dezinformacija", zaključio je Petrović.

Profesorka srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji Violeta Kecman rekla je da živimo u eri kada je veštačka inteligencija kao pojava svakodnevno prisutna u životu svih adolescenata i da je pitanje koliko su ljudi spremni da se adaptiraju za ono što nudi veštačka inteligencija.

"To bi značilo da je u moru informacija koja nam dolazi, naš zadatak da razvijamo kompetencije za medijsku pismenost i kritičko mišljenje", rekla je Kecman za Tanjug.

Dodala je da je taj odnos koji uspostavlja adolescent neophodan u procesu učenja koja je informacija validna, koja nije, šta je lažna vest kao i da li je neko pokušao da manipuliše njima.

Istakla je da su zato veštine koje se odnose na sposobnost kritičkog promišljanja i rad sa podacima izuzetno važne.

Dodala je da medijska pismenost podrazumeva i sve što se tiče onoga šta jeste objavljeno, a šta je izbegnuto da se objavi.

"Informacije od opšteg značaja zapravo su nešto što se tiče etike novinarstva", rekla je Kecman.

Navela je da mi zapravo svakodnevno već koristimo veštačku inteligenciju, koristeći i orijentaciju prostora uz razne aplikacije koje nam poput GPS-a omogućavaju da stignemo do određene tačke.

"Živeti u vreme interneta znači biti sposoban da se nosimo sa ogromnim količinama informacija i da razvijemo odgovornost prema medijskim sadržajima koje konzumiramo", navela je Kecman.

Profesorka sa Univerziteta Metropolitan Tamara Vučenović je rekla da je potrebno vratiti se pažljivom čitanju jer, kako je navela, nekada smo mi pretraživali Gugl, a danas on pretražuje nas.

"S obzirom na ogromnu količinu informacija kojima svakodnevno pristupamo, desilo se svima da ponekad propustimo važne informacije i zbog toga donesemo pogrešne zaključke. Moj predlog je da pokušamo da smanjimo broj informacija koje primamo i s kojima se bavimo, kako bismo mogli bolje da ih obradimo, ali i da pristupamo tim informacijama kritički", rekla je ona.

Dodala je da je jedan od ključnih aspekata pažljivo čitanje.

Vučenovićeva je istakla da nismo odgovorni samo za ono što smo pročitali, već i za to kome smo te informacije podelili i kako smo ih podelili.