Luka Lalošević: Razdvojiti pravo na iskazivanje nezadovoljstva i pravo na studiranje

BEOGRAD - Student Fakulteta političkih nauka u Beogradu Luka Lalošević ocenio je danas povodom blokada fakulteta da iako studenti i građani imaju pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo zbog nekog problema, svaki student ima pravo na studiranje i obrazovanje i da zato te dve stvari treba razdvoji.

Na pitanje kako će studenti koji su na samofinansiranju da nadoknade propuštena predavanja, kolokvijume i ispitne rokove, Lalošević je za Tanjug rekao da je to pitanje koje interesuje mnoge studente, jer u ovom trenutku niko nema odgovor na to.

Kako je naveo, ispitni rok u decembru koji je redovan za neke fakultete je otkazan, na FPN-u je otkazan apsolventski rok, a za vanredni rok nisu održane ispitne obaveze. On je rekao da se januarski ispitni rok najverovatnije neće održati i da se postavlja pitanje da li studenti treba da plaćaju školarinu ili ne, kao i šta je sa novcem koji su studenti uplatili za decembarski ispitni rok koji nije održan.

"Postoji još jedno pitanje da li će uopšte februarski ispitni rok biti održan. Ako blokade potraju, a verovatno hoće, ja ne vidim način kako se sve to može nadoknaditi, a da studenti ne budu oštećeni", rekao je Lalošević.

On je objasnio i da takozvani plenumi fakulteta postoje od kada su počele blokade pre tri nedelje, i dodao da se dešavaju svakog dana u dogovoreno vreme i odlučuju o određenim stvarima u sklopu blokade.

Kako je objasnio, plenum je otvoren za sve studente tog fakulteta, što znači da svaki student može da učestvuje u radu, a odluke se donose prostom većinom.

Predsednik studentskog parlamenta Univerziteta u Kraljevu Mihajlo Kočović rekao je da plenum nije legitimno telo i nije nešto što je zakonski primenljivo na fakultetima.

Kočović je ocenio da po pitanju blokada treba svaki student lično da se oglasi i da svako ima pravo na glas i mišljenje.

"Studentski parlament je legitimno telo, ali kao neki sistem praktične i primenjive demokratije predstavlja prepisan sistem sa parlamentarnih izbora na nivou republike gde izabrani predstavnici donose odluke i bave se studentskim životom i kvalitetom studiranja", objasnio je on za K1 televiziju.

Na pitanje kako plenumi uspevaju da nametnu svoju odluku većini, Kočović je ocenio da je psihološki element tu jako bitan, i dodao da na plenume uglavnom dolaze studenti koji su za blokadu.

"Sistem nadglasavanja na plenumu je takav da smo na retko kom fakultetu imali tesna glasanja za i protiv blokade, već je 70 odsto studenata koji su se pojavili na plenumu bilo za blokadu", objasnio je Kočović.

Kako je naveo, on je lično na svom fakultetu komunicirao sa studentima koji su organizovali plenum sa ciljem da se nađe neko srednje rešenje koje bi bilo 15 minuta odavanja počasti stradalima u Novom Sadu u dogovoru sa upravom fakulteta, što je, kako kaže, većina studenata prihvatila.