Dogodilo se na današnji dan

BEOGRAD - Danas je petak, 3. januar,treći dan 2025. Do kraja godine ima 362 dana.

 

106 p.n.e. - Rođen je rimski govornik, pisac, filozof i

političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske

literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka

Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio

Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom

vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji -

tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije

napada na Antonija (14 beseda - "Filipika") i ubijen. Ostala

dela: "Besede", "O besedniku", "Rasprave u Tuskulu", "O starosti",

"O prijateljstvu", "O krajnostima dobra i zla", "O prirodi bogova",

besede "Protiv Katiline".

 

1815 - Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni

savez protiv Pruske i Rusije.

 

1847 - Izašao je prvi broj Novina Čitališta beogradskog.

Čitalište beogradsko osnovano je januara 1846. kao prva čitaonica u

tadašnjoj Kneževini Srbiji, prvobitno je nazvana Srpsko čitalište.

Ubrzo su usledile slične čitaonice i u drugim gradovima tadašnje

Srbije.

 

1868 - U Japanu je ukinut šogunat - na osnovu kojeg je od

1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali

predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj

neke vrste buržoaske revolucije - ukinute su mnoge feudalne

privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i

uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo

neverovatan uspon Japana.

 

1875 - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer

Atanas Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17

tomova. Izdavačka kuća "Larus" je posle njegove smrti nastavila

izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

 

1883 - Rođen je engleski državnik Klement Ričard Atli,

laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije vlasti je

Velika Britanija priznala nezavisnost Indije 1947. (kao i Burme

1948. i još nekih bivših kolonija). Dela: "Laburistička partija u

perspektivi", "Dvanaest godina kasnije", autobiografija "Kako se to

zbilo".

 

1889 - Narodna skupština Kraljevine Srbije prihvatila

je novi ustav. Kralj Milan Obrenović se potom povukao sa prestola

prepustivši vlast namesništvu, pošto je naslednik prestola

Aleksandar bio maloletan. U srpskoj istoriografiji on se pominje

kao Ustav iz 1888. pošto je donet 22. decembar po julijanskom

kalendaru.

 

1892 - Rođen je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin,

profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i

književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji "Gospodar

prstenova" stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se

prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare

anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla.

Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani "Hobit" i "Silmarion".

Ostala dela: kritičke studije "Beovulf: čudovišta i kritičari",

"Bajke, kritička studija", "Čoser kao filolog".

 

1904 - Rođen je srpski pisac, likovni i književni

kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom

1928. osnovao je izdavačku kuću "Nolit" (Nova literatura).

Uređivao je i književno-politički časopis "Nova literatura".

Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uređivao

komunistički književni časopis "Linkskurve". U Parizu je 1933.

osnovao "Institut za borbu protiv fašizma". Od 1936. u Španiji

se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka.

Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju

i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman "Doviđenja u

oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Misli i

boje", "Susreti sa mojim vremenom", "Jugoslovenska skulptura XX

veka", "Graditelji moderne misli", "Naivna slika sveta", "Prodori

moderne umetnosti", "Kraj umetnosti u doba nauke?", "Maske sveta",

"Re-vizija umetnosti", "Modern German art", "Goja i mi",

"Kapričosi", "Užasi rata", "Anri Ruso, život i delo" (sa suprugom

Lizom), monografije "Krsto Hegedušić", "Gabrijel Stupica",

"Bogosav Živković", "Vangel Naumovski", delo o Španskom

građanskom ratu "Španija između smrti i rađanja".

 

1924 - Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u

Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona

Tutankamona.

 

1926 - Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je

svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom

"Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu" u kojem je

ismejao opšte prilike u Austrougarskoj, kao i besmisao, brutalnost

i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom

naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

 

1926 - Grčki general Teodoros Pangalos proglasio je sebe

zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem preuzeo

vlast. Zbačen je u avgustu 1926.

 

1929 - Rođen je italijanski filmski režiser Serđo Leone,

tvorac "špageti vesterna". Filmovi: "Kolos sa Rodosa", "Za šaku

dolara", "Dobar, loš, zao", "Zovem se Niko", "Bilo jednom na

Divljem zapadu", "Dogodilo se u Americi".

 

1931 - Umro je francuski maršal Žofr Žozef Žak, tvorac

ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na

Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg

francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

 

1942 - U Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka

osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od

4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet,

Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora

na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je

4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao

norveški pokret otpora.

 

1942 - Tokom Drugog svetskog rata hrvatski nacisti -

ustaše - su na planini Papuk, u zapadnoj Slavoniji, uništile (i

prethodno opljačkale) sva srpska sela. Tom prilikom većina srpskih

civila je zverski ubijena.

 

1942 - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom

svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno

skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih

papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je

spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna

dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

 

1945 - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemačkog

vođe Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su

savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u

kontraofanzivi zahvatile u klešta nacističke divizije nanevši im

teške gubitke.

 

1961 - SAD su prekinule diplomatske odnose s Kubom.

 

1970 - U Brazavilu je usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil

(negdašnji Francuski Kongo) proglašen Narodnom Republikom Kongo.

 

1977 - Međunarodni monetarni fond odobrio je do tada

najveći zajam u tridesetogodišnjoj istoriji te organizacije -

Velika Britanija dobila je četiri milijarde dolara radi podrške

njenoj valuti.

 

1990 - Panamski general Manuel Antonio Norijega, bivši

američki štićenik, predao se okupatorskim trupama SAD i

deportovan je na Floridu, gde mu je potom suđeno.

 

1990 - Na jugu Pakistana poginulo je 307 osoba pošto je

ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.

 

1993 - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž

Buš potpisali su sporazum o svođenju nuklearnog potencijala na

trećinu.

 

1994 - Prilikom pada ruskog putničkog aviona tipa

"Tupoljev-154" u Sibiru, poginule su ukupno 124 osobe.

 

1999 - Predsednik Sadam Husein odbacio je zone zabranjenog

leta koje su iznad severa i juga Iraka uspostavile zapadne zemlje,

istakavši da će im se irački narod hrabro suprotstaviti.

 

2000 - Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj ubedljivo

je pobedila koalicija levog centra (Socijaldemokratska partija i

Hrvatska socijalno-liberalna stranka), čime je okončana

devetogodišnja vladavina Hrvatske demokratske zajednice.

 

2004 - Prilikom pada u Crveno more egipatskog Boinga 737,

neposredno po uzletanju sa aerodroma u Šarm el Šeiku, poginulo je

148 osoba, koliko se nalazilo u letelici.

 

2004 - Posle sedam meseci putovanja, na Mars se spustio

američki robot "Spirit", sa zadatkom da tokom tri meseca analizira

tlo na toj planeti.

 

2006 - Umro je Italijan Urbano Lazaro, koji je 26. aprila

1945. godine, kao pripadnik partizanske brigade "Garibaldi"

identifikovao i uhapsio fašističkog diktatora Benita Musolinija.

 

2006 - Francuska vlada ukinula je vanredno stanje, uvedeno

u novembru 2005. zbog nemira u siromašnim predgrađima Pariza i

drugih francuskih gradova u kojima je zapaljeno oko 200 javnih

ustanova, kao i 10.000 vozila. Povod za nerede bila je smrt dvojice

dečaka afričkog porekla, koji su nastradali od udara struje u

trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska

potera.

 

2020 - Nedaleko od međunarodnog aerodroma u Bagdadu ubijen

je Kasem Sulejmani, iranski general. Po opštem uverenju Sulejmani,

dugogodišnji zapovednik najelitnije iranske vojne formacije Kuds,

rukovodio je tajnim operacijama Irana u inostranstvu i najzaslužniji

je za uspešnu borbu i opstanak Bašara al Asada u Siriji. Smatran

je za jednog od najmoćnijih ljudi Irana. SAD su ga označile kao

teroristu, i usledila je intervencija snaga Sjedinjenih Država.