Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u Severnoj Makedoniji

BEOGRAD - Prema jednoglasnoj odluci Vlade Republike Srbije, u našoj zemlji danas je Dan žalosti zbog tragedije u Severnoj Makedoniji, gde je u požaru u noći između subote i nedelje u diskoteci u Kočanima stradalo najmanje 59 ljudi, a 155 ih je povređeno.

Vlada Severne Makedonije je 16. marta proglasila sedmodnevnu žalost zbog tragedije u Kočanima, a Dan žalosti za danas je proglašen i u Republici Srpskoj kao i u celoj BiH i Bugarskoj, a juče je bio i u Crnoj Gori.

Na državnim institucijama i ustanovama zastave Srbije danas su spuštene na pola koplja, a mediji i kulturne ustanove su dužni da svoj program prilagode Danu žalosti.

Dan žalosti se proglašava posle naročito teške nesreće koja za posledicu ima smrt, ranjavanje, ili teško oštećenje zdravlja većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti visokog državnog funkcionera.

Dan žalosti može se proglasiti i u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kad Vlada tako proceni.

Odluku o proglašenju i trajanju Dana žalosti donosi Vlada Republike Srbije.

Odlukom o proglašenju i trajanju Dana žalosti može se obrazovati odbor za organizovano obeležavanje dana žalosti.

Dan žalosti traje onoliko dugo koliko se odredi odlukom o proglašenju i trajanju Dana žalosti, ali ne može trajati duže od tri dana.

Ako odlukom nije drugačije određeno, Dan žalosti otpočinje u 00.00 sati dana koji je određen za Dan žalosti, a završava se u 24.00 sata dana koji je određen za poslednji dan Dana žalosti.

Načini obeležavanja Dana žalosti su spuštanje zastave na pola koplja, što podrazumeva da su organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužni da u vreme Dana žalosti zastavu Republike Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću.

Odavanje pošte minutom ćutanja, podrazumeva da je svaki poslodavac dužan da na Dan žalosti omogući zaposlenima da u isto vreme, minutom ćutanja, odaju poštu nastradalim ljudima u nesreći zbog koje je Dan žalosti proglašen.

Medijsko informisanje i sećanje podrazumeva da radiodifuzne organizacije za informisanje javnosti na teritoriji Republike Srbije, dužne su da u svojim programima, uključujući i emisije namenjene inostranstvu, na dan proglašenja Dana žalosti: emituju odluku o proglašenju dana žalosti i o programu njegovog obeležavanja koju donosi nadležni organ Srbije ili telo koje on odredi, obaveste javnost o skupovima sećanja koje povodom dana žalosti organizuju nadležni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede, umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne Danu žalosti i usklade detaljnu programsku šemu u vreme Dana žalosti.

Novinsko-izdavačke organizacije koje izdaju dnevne novine dužne su da na Dan žalosti svoje listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.

Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode Danu žalosti.

Dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava se spuštanjem na pola jarbola ili na pola koplja zastave Republike Srbije i zastava sportskih klubova, a ako je reč o sportskim susretima međunarodnog značaja onda i spuštanjem zastava međunarodnih sportskih organizacija na pola jarbola ili na pola koplja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, pre početka sportske manifestacije, sudija zviždukom pištaljke označava početak i završetak odavanja pošte minutom ćutanja, i prikladnih poruka kojima se odaje pošta nastradalim u nesreći zbog koje je proglašen Dan žalosti.

Za vreme Dana žalosti je zabranjeno emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.

Nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona o obeležavanju Dana žalosti obavlja MUP, i resorna ministarstva kulture, informisanja i obrazovanja.

Za kršenje navedenog zakona predviđena je kazna od 50.000 do 200.000 dinara za pravna lica, odnosno od 2.000 do 10.000 dinara za fizička lica.