Razvoj robotike i AI se ne može zaustaviti, ali ne sme da izmakne kontroli

BEOGRAD - Razvoj robotike i veštačke inteligencije (AI) u Srbiji svoje začetke ima u vremenu od pre više od pola veka, on se ni kod nas ni u svetu ne može zaustaviti, ali njegov razvoj mora da se usmeri, rečeno je danas na Okruglom stolu "Veštačka inteligencija i robotizacija-domaći razvoj i primene".

Na skupu koji su organizovali Privredna komora Srbije i Društvo za informatiku Srbije, trebalo je da učestvuju i učenici iz Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", ali se zbog jutrošnje tragedije u ovoj školi to nije dogodilo, a učesnici su naveli da su veoma potrešeni ovim događajem i izrazili žaljenje zbog tragedije i gubitka ljudskih života.

Predsednik Društva za informatiku Nikola Marković je, predstavljajući rezultate nedavnog istraživanja među informatičarima, naveo da je 46 odsto ispitanika reklo da u svom radu već koristi neke oblike veštačke inteligencije, 70 odsto da namerava da se uključi, a 80 odsto je ukazalo na moguće opasne posledice primene veštačke inteligencije.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Zoran Miljković je rekao da se robotikom bavi 35 godina i da u Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju ovog fakulteta radi na razvoju kognitivnih sposobnosti robota.

"Ja sam iz treće generacije u Srbiji koja to radi i moram da podsetim da je ove godine 60 godina Beogradske škole robotike", rekao je on i dodao da se uporedo sa razvojem robotike razvija i veštačka inteligencija.

Ukazao je da su povodom raznih objava u medijima o robotima, naučnici ti koji su dužni da kažu da ljudi utiču na rad robota, a ne sama mašina, jer, kako je rekao, mašina zaključuje na osnovu onoga čime je "hranimo", a to su podaci.

"Laici u TV programima govore da smo mi koji se bavimo veštačkom inteligencijom satanisti. Molim vas da prihvatite da su veštačka inteligencija i mi koji se njome bavimo u funkciji razvoja čovečanstva" , istakao je Miljković i dodao da je on lično hrišćanin.

Naveo je i da je Srbija među retkim evropskim zemljama koje imaju strateški postavljen razvoj veštačke inteligencije.

Aleksandar Rodić iz Instituta „Mihajlo Pupin” u Beogradu, ocenio je da su sve nove tehnologije i nauka predviđene da donesu benefit čovečanstvu, ali se to dešava samo ako se koriste pravilno i u meri koja donosi pozitivne rezultate.

"Kada recimo govorimo o računarima, oni pomažu ljudima da brže dođu do informacija za koje su ranije generacije morale ići u biblioteku, a sada se te informacije dobijaju jednim klikom. Deca uz pomoć računara lakše dolaze i do širih saznanja, a greška u korišćenju tehnologije je ako mlad čovek, pogotovu u periodu odrastanja, računar koristi dugo, jer to može negativno da se odrazi na njegovo mentalno stanje i odrastanje", rekao je on.

Ocenio je da su nastavnici i profesori dužni da obrazuju mlade i da im kažu da je upotreba računara dobra za profesiju, ali da oni moraju da imaju i druge aktivnosti, da se bave sportom i kulturom.

Rodić je ukazao da se razvoj robotike i veštačke inteligencije mora zakonski regulisati i da se ne sme dozvoliti da razvoj nauke i tehnologije izmakne kontroli.

"Daleko smo otišli u razvoju nauke i tehnologije, ali moramo imati nogu na papučici i znati do koje granice možemo ići", rekao je Rodić.

Istaknuto je da bi naučna dostignuća trebalo da služe čoveku, da budu primenjiva u životu i proizvodnji, te da je zato neophodna sinergija domaće privrede i nauke, u čemu bi Privredna komora Srbije mogla da odigra ulogu i napravi skrining potreba privrede.