Trener Miloš Injac: Deca kroz sport razvijaju socijalne veštine, značaj je ogroman

BEOGRAD - Svako u sportskom timu ima svoje mesto i deli zajednički cilj - da ceo tim postigne najbolji mogući rezultat, to jednog tinejdžera može sačuvati od izolacije i osećaja odbačenosti, a poseban značaj učešća tinejdžera u jednom sportskom timu ima razvoj socijalnih veština, ističe jedan od trenera juniora američkog fudbala Miloš Injac.

"Kada je u pitanju izolacija tu je dosta veliki posao i na samom treneru. Kada imate tim koji zajedno nosi iste, na neki način unifrome, odnosno dresove i izađe na teren ili u salu tu je jednostavno jako teško da bilo ko bude izolovan. Sa druge strane posao trenera jeste da vodi računa o tome da svako u timu ima svoje posebno mesto, poseban značaj kada je taj tim u pitanju i da svi zajedno rade ka jednom istom cilju - to je da naravno taj tim postigne što bolji rezultat", rekao je Injac za Tanjug.

On je upozorio na nešto što se u poslednjih nekoliko godina može izdvojiti gotovo kao "trend", a to je da roditelji postave prevelika očekivanja i prelaze granicu nezadovoljstva deteta, te tome treba posvetiti posebnu pažnju.

"Ono što mislim da je kod nas postao kao trend jesu ta neka očekivanja koja se postavljaju ispred dece u tom uzrastu. Dešava se da se dete zainteresuje za neki sport, i ukoliko ne pokaže naznake da će biti Novak Đoković u roku od tri meseca, to uglavnom onda rezultuje time da dete bude nezadovoljno, i ona dolazimo do toga se vrlo često dešava da bude na neki način naterano da se bavi time iako u tome iskreno ne uživa", rekao je Injac.

Ističe da treba obratiti pažnju na to da li dete uživa i da li se oseća dobro, a ne koliko "medalja ima oko vrata".

"Mislim da je tu ključna stvar da ne treba gledati koliko dete ima medalja oko vrata, već da li se dobro oseća i da li je zadovoljno time što radi kada je u pitanju taj konkretan sport", naglasio je Injac.

Kada je reč o značaju sporta na formiranje ličnosti, Injac ističe formiranje društvenih, socijalnih veština jer se dete kroz sport susreće i sa porazima ali i sa velikim pobedama i euforičnim stanjima.

"Jako je značajno za formiranje ličnosti, jer se tu formiraju i neke društvene veštine, susreće se sa svime - sa teškim porazima, sa velikim momentima, kao što su neki možda veliki rezultati i pobede, ali isto tako će se susresti i sa greškom sudija koja može biti neka vrsta nepravde. Tako da, način na koji će se nositi sa time može jako dobro da se kanališe kroz sport", objasnio je Injac.

Kada je reč o izboru sporta kojim bi jedno dete ili tinejdžer Injac ponovo naglašava da je jako bitno kako se dete oseća, da li uživa u tome što radi, i da se to prepozna - od trenutaka kada pakuje opremu za trening.

"Imate individualne sportove, neka deca su bolja u individualnim, neka bolja u ekipnim. Imate sportove sa loptom, bez lopte, postoji jako veliki izbor. Fokus treba da bude na tome da se dete oseća zadovoljno. Treba razgovarati naravno, ali se jako lako primeti kada se dete pakuje da ide na trening, vidite da li je srećan i uzbuđen, da li je dva čeka svaki naredni trening i čak i po tome možete da vidite u nekom početnom stadijumu da li dete zapravo uživa u tome što radi - jer to je glavna i osnovna predispozicija sporta. Da se dete oseća ispunjeno i da to na taj način onda utiče pozitivno i na psihički i na fizički razvoj", naglasio je Injac.

Kroz treninge i takmičenja sport ima i vaspitni uticaj, ali kako je Injac rekao, kada je u pitanju disciplina jako je važno naći granicu.

"Jednostavno ukoliko vidite da detetu nešto ne ide, morate naći drugi način kako da učinite da to funkcioniše. Sa druge strane, opet se vraćamo na ta neka očekivanja - treneri i roditelji bi trebalo da prepoznaju koje su mogućnosti deteta, dokle ono može da dosegne i jednostavno ne terati decu preko neke granice da više ne uživaju u tome što rade", zaključio je Injac.