Vladika Ilarion: Treba nastaviti sa životom, ali ne od trenutka tragedije nego ka trenutku večne radosti

BEOGRAD- Vikar Patrijarha srpskog Vladika Ilarion izjavio je danas za Tanjug da je tuga neizbežna u ovom svetu, ali da treba nastaviti sa životom, ne od trenutka tragedije i od trenutka trijumfa zla, nego ka trenutku večne i apsolutne radosti koja nas očekuje.

Kaže da se tuga svodi na lični plan, neko zna da tuguje i tuguje radostotvornom tugom, onom koja oslobađa, spašava i koja širi biće, a neko tuguje ne na spasenje.

Napominje da je tuga neizbežna u ovom svetu, koji u zlu leži iako je stvoren iz ljubavi i da bi večno postojao, ali da zbog opredeljenja i tajne ljudske slobode postoji okretanje leđa dobru.

"U ovo doba nas je tuga sve ophrvala. Mene je to asociralo na Veliki Petak, na onaj potres koji je nastupio, čak se i priroda potresla, kamenje se raspalo kako se govori u Svetom pismu, tako se oseća ovih dana. Veliki potres, i imam utisak da nam je zlo ušlo u najintimniji prostor, kao da je zlo ušlo u našu dnevnu sobu, tamo gde niko nije očekivao da možemo da budemo napadnuti i da nas neko ugrozi," rekao je on.

Smatra da su strah i tuga koji postoje normalni, ali da je potrebno pre svega verovati da je ovaj svet stvoren da bi bio raj, jer je racionalno objašnjenje za sve što se dešava teško naći.

Treba, dodaje, hrabriti ljude, opredeliti se za život i svoje živote i da svoju ljubav negujemo i zbog dece koja su nastradala, da svoje živote treba da promenimo jednim delom zbog njih i na taj način prevaziđemo tugu.

S jedne strane u ovom svetu ne može se preboleti gubitak voljene osobe, rekao je Vladika, jer smatra da će roditelji nastradale dece svoju utehu doživeti onda kada ih budu zaista zagrlili, a da do tada ostaje nada tom susretu jer, kako objašnjava, Hrišćani zapravo žive za susret koji treba da se desi sa živim Bogom, a i sa onim ljudima koji su se opredelili da žive ljubav.

Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet napominje da je u ovim trenucima važno ćutati, kako bi se odalo poštovanje svim žrtvama i njihovim roditeljima, da se u tišini treba uklopiti molitva jer, kako objašnjava, Bog je taj koji daje život i koji ga može i nagraditi.

Zatim, objašnjava Nemet, treba razgovarati, kako roditelji sa decom, tako i deca sa roditeljima i stručnjacima, jer nema svako istu jačinu da sam reši problem, a kao treću i jako važnu stvar, istakao je racionalne mere koje bi trebalo da se uvedu, da se poboljšaju kako bi bilo većeg poštovanja za obrazovanje, učitelje, školu, disciplinu.

Smatra da Srbi kao nacija umeju da tuguju, i da su ovi tragični događaji pokazali solidarnost i saosećanje naroda, kao i pozitivnu stranu društva, koju napominje, treba ojačati uz pomoć politike i odgovornih lica, kako bi se smanjila mogućnost ponavljanja takvih stvari.

"To zavisi od dubine osobe, koliko je jedna osoba sposobna da prevaziđe neke teške traume. S druge strane, mislim da vera može da pomogne, ako verujemo da ćemo se sresti, da to nije stvarno poslednje. Mislim da ćemo onda moći svakako da živimo s tim, nikada zaboraviti, ali živeti s tim i ne dozvoliti da nam tuga i bol saseku krila," objasnio je nadbiskup i dodao da bi institucije trebalo da preduzmu nešto kako se tragični događaji nikada ne bi zaboravili.

Beogradski Muftija Mustafa Jusufspahić izjavio je danas da kada se bol deli ona je manja, a sreća kada se deli je veća, i da je osećanje Bogom dan način kako se zbližiti i nikada više ne otuđiti jedni od drugih.

Smatra da su ljudi suštinski zaboravili svog tvorca i od čega su nastali, i dodao da što se pre budu vratili svojoj zemlji, biće u skladu sa mirom, tišinom, pomirenjem i svojim stvoriteljem, jer je najvažnije u danima tuge vratiti se pre svega sebi, a onda drugima.

Čovek je, kako kaže, društveno biće kog je Bog dao na zemlju da deli sve što ima, jer suštinski, čovek ne poseduje ništa, već mu je sve dato na poverenje, zemlja mu je data na poverenje koju treba vratiti onako kako je dobijena, čista i zdrava.

"Može li se preboleti izdaja prema onome koji vas je stvorio. Ako je Bog taj koji prašta i oprašta ljudima koji su njegova stvorenja, koga smo mi zaboravili, a onda nam daje decu da vidimo mi kako je to kada nekoga ti stvoriš. Rešenje je u poniznosti jer smo tad na najvišem nivou kod Boga" objasnio je on.

Muftija kaže da ono što se treba uraditi jeste da se vratimo svom stvoritelju i pomirimo sa činjenicom da su ljudi Božija stvorenja, koja će Bog sastaviti na budućem svetu, i isitiče da se ne sme zaboraviti da je Šejtan jedini čovekov neprijatelj.