Profesor Dragan Popadić: Zloupotreba interneta nije glavni krivac za nesreću

BEOGRAD - Profesor Filozofskog fakulteta i član Društva psihologa Srbije Dragan Popadić rekao je danas da posledice interneta i socijalnih mreža ne smeju da navedu na razmišljanje da je to glavni krivac za mnoge nesreće, između ostalog i za tragediju u OŠ "Vladislav Ribnikar".

"Inicijative da se ukine internet bi bile opasne i kontraproduktivne, i moramo se odupreti takvom generalnom osuđivanju" rekao je Popadić tokom okruglog stola na temu "Zloupotrebe interneta i društvenih mreža", koji je organizovalo Društvo za informatiku Srbije.

Ocenio je da postoje različite oblasti u kojima se rizici ispoljavaju, a neki rizici su vezani za sadržaj kojem su deca izložena.

"Deca su izložena nasilju, krvi, rasističkim informacijama i različitim dezinformacijama i uzrasno neprikladnim informacijama. Zabrinjavajuće je da ta deca ne pričaju sa odraslima posle takvog sadržaja, ako i pričaju sa nekim to su najčešće njihovi vršnjaci sa kojima podele svoje brige i sadržaj koji su našli" rekao je Popadić i dodao da su deca izložena i drugim rizicima, kao što je krađa indetiteta, ucenjivanje, različiti bezbednosni rizici, a mnoga deca imaju lakoveran pristup svemu što na internetu vide.

Po njegovim rečima, preterana upotreba interneta je takođe jedan od rizika i ponekad prelazi u oblike zavisnosti i nešto što se zove pasivni životni stil, gde deca, ili odrasli, provode mnogo vremena pred ekranom.

Tehnički direktor kompanije SOKS Nenad Krajnović, ocenio je da svi koriste internet i to je pored dobrih stvari dovelo i do loših posledica, a jedna od njih je zavisnost, koja postoji i kod odraslih.

Dodao je da je drugi problem to što ljudi slepo veruju svemu što piše na internetu.

Ocenio je da je internet projektovan kao mreža koja služi za komunikaciju i koja je otporna na blokiranja i na prekid.

"Ako pogledamo malo po svetu postoje zemlje u kojima se ratuje, kako kod njih, gde je oružje dostupno svima, gde je internet dostupan svima, nije se desila slična tragedija kao kod nas", rekao je on.

Napomenuo je da bi fokus trebalo staviti na edukaciju i dece i odraslih, na temu šta je internet, kako se najlakše može koristiti, i zašto je dobar a zašto nije.

"Mi imamo već neke mehanizme za odbranu od ovakvih stvari, ali ovo što se desilo ukazuje na to da ti mehanizmi se ili ne koriste, ili nisu adekvatni", zaključio je Krajnović.

Milena Bićanin iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, rekla je da je u svakom periodu istorije bilo užasnih problema, pa je čovečanstvo opet išlo napred, i da ovo društvo ne sme da odustane od najboljeg korišćenja koje mu internet nudi u ovom trenutku, i da mere zabrane društvenih mreža ne bi dobro donele.

"Posao Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu je da pomažemo, mi razgovaramo sa živim bićem i reagujemo na ljudski apel za pomoć, razgovori imaju neograničeno vreme, razgovara se dovoljno dugo da smiri čoveka sa druge strane koji je uznemiren, i da objasni koju vrstu dokaza treba da pošalje da bi dokazao da mu neko preko interneta ugrožava bezbednost" rekla je Bićanin, i dodala da treba da se poradi na komunikaciji i na empatiji.

"Kontrola je jedan od načina za sve. Postoje aplikacije parent control koju možete da instalirate da ograničite detetu i vreme i sadržaj" zaključila je Bićanin.

Po njenim rečima opasnosti na internetu su brojne i ukoliko roditelj shvati da je dece u problemu, najbolje da odmah pozovete Nacionalni kontakt centar za bedbednost dece na internetu, a ljudi koji tamo rade znaće kako da vam pomognu.

Pomoćnica direktorke klinike "Laza Lazarević" Emilija Novaković rekla je da je uloga roditelja da mora da zna i da uputi dete na sadržaj koji nije štetan, mora da poznaje svoje dete i da zna na kakvim sadržajima dete provodi vreme

"Mora da postoji dobra komunikacija između roditelja i dece, i da deca svoje probleme uživo sa roditeljima rešavaju" rekla je ona.

Objasnila je da su nekad su postojali fiksni telefoni, sad su mobilni i informacije su stalno dostupne, i da ne smemo to odbaciti već samo koristiti u korisne svrhe.

Po njenim rečima, potrebno je da se stvori vrsta otpornosti na sadržaj, da dete stvori svoj identitet na društvenoj mreži, ali i da zna da je odgovorno za sav sadržaj koji deli na internetu.

"Mora postojati jedna vrsta kontrole i zakonska regulativa, treba se sankcionisati zloupotreba sadržaja na internetu", zaključila je Novaković.

Advokat i partner u advokatskoj kancelariji Cvjetičanin i partneri, Nenad Cvjetičanin rekao je da bi trebalo naći šta je dovelo do tragične situacije u OŠ "Vladislav Ribnikar", kao i da treba rešavati uzrok, a ne posledicu.

Po njegovom mišljenu, pooštravanje mera i represije nisu pravi put i da bi trebalo da postoji više vrsta odgovornosti što se tiče društvenih mreža.

"Nije oružje krivo za izvršenje krivičnog dela, kriv je onaj koji ga je koristio", rekao je Cvjetičanin.

Sagovornici se slažu da se nasilje na internetu može smatrati relativno novim fenomenom, može se definisati na različite načine, a cilj ovog okruglog stola je da obezbedi multidisciplinarni pogled na tragičnu situcaiju, i da se vidi može li se obezbediti efikasni odnos društva prema zloupotrebi interneta i društvenih mreža, i koji je uticaj toga na mlade.

Pod nasiljem na internetu se podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija, mobilnih telefona, računara i interneta, sa namerom da se osoba na koju je nasilje usmereno povredi, ponizi i uznemiri, kao i da joj se nanese neka šteta.

Digitalno nasilje podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.

Oblici nasilja na internetu koji su najrasprostranjeniji su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka i/ili fotografija, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečja pornografija, govor mržnje, kao i različite prevare putem interneta.