Grujičić: Opisivanje posledica povrede ne treba vezivati samo za sudsku medicinu

BEOGRAD - Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je danas da detaljno opisivanje i dokumentovanje posledica povređivanja, ne treba isključivo vezivati za lekare specijaliste sudske medicine, pošto i lekari različitih specijalnosti mogu i moraju adekvatno obaviti kliničko sudsko medicinski pregled.

Ministarka je to izjavila na sastanku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, na temu rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Ona je istakla da je svesna da su ovo dani koji nas podsećaju na žene kojih više nema, na njihove najbliže koji su primorani da nastave da žive bez njih, ali i na odgovornost koju kao društvo i država imamo da sprečimo dalje nasilje nad ženama.

Grujičić je navela da je cilj da posebnim Protokolom Ministarstva zdravlja za zaštitu žena koje su izložene nasilju, pružimo efikasnu zaštitu ženama žrtvama nasilja, i to odmah po incidentu tokom krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.

"Medicinski dokument u kojem su telesne povrede i zdravstveno stanje pretrpljenog nasilja, registrovane na odgovarajući način, može da bude upotrebljen u toku sudsko i medicinskog veštačena", istakla je ministarka.

Važno je napomenuti da, kako je objasnila, detaljno opisivanje i dokumentovanje posledica povređivanja ne treba isključivo vezivati za lekare specijaliste sudske medicine, jer i lekari različitih specijalnosti mogu i moraju adekvatno obaviti kliničko sudsko medicinski pregled.

"Oni su dužni da registruju svaku povrede, izmere njene dimenije i sve to zapišu", rekla je ministarka.

"Kao lekari, mi smo tu kada posledice nasilja već postanu vidljive, i ako ne budu fatalne, zdravstvene posledice nasilja fizičkog, seksulnog ili psihičkog, najčešće budu trajne i sa posledicama", objasnila je Grujičić.

Kako je rekla, danas podsećamo na načine kojima svako od nas može pomoći da se potencijalni femicid spreči.

"Potrebno je da svi mi prisutni usaglasimo strategije i iskustva, i da zajednički delujemo", rekla je ona.

Savetnica ministarke pravde Snežana Radanović, kazala je da današnji sastanak ima posebnu težina zbog događaja koju su se dogodili u tekućem mesecu.

"Svakodnevno smo svedoci da je porast nasilja u društvu direktno povezam sa porastom nasilja u porodici, koje često sa sobom nosi fatalne posledice", rekla je Radanović.

Kako je objasnila, tragično izgubljeni životi žena u partnerskom nasilju u deceniji koja je prethodila bili su povod Ministarstvu pravde da 2016. godine započne izradu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

"Na žalost, statistika kaže da je od početka ove godine u kontekstu porodičnog nasilja lišeno života 16 žena", navela je ona.

Radanović je dodala da je u toku 2022. godine i početkom 2023. godine, od strane sudova na predlog javnih tužilaca, produženo više od 25.000 hitnih mera prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, ministarka kulture Maja Gojković, rekla je da je potrebno podići svest da je rodno zasnovano nasilje štetno.

Ona je poručila da danas "šaljemo poruku svim ženama da država mora da stane iza njih", kao i da je to odgovornost svih nas.