Pavle Zelić: Borba protiv krađe lekova štiti pacijente od rizika i ekonomiju od gubitaka

BEOGRAD - Završna konferencija MEDI-THEFT projekta Evropske unije u Srbiji, koji u fokusu ima borbu protiv krađe i zloupotreba lekova od strane kriminalnih grupa u EU i zemljama u statusu pridruživanja, održava se danas u Privrednoj komori Srbije.

Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS, istakao je da je cilj skupa umrežavanje i povezivanje, kako bi se stvorio sistem za sprečavanje krađa lekova i njihovog ubacivanja u legalan lanac snebdevanja.

"Krađa lekova je opasna aktivnost koju izvode kriminalne grupa koje deluju na međunarodnom nivou. Ona ima direktne posledice na ekonomiju zemlje, na gubitke farmaceutske industrije ali je najgore to što one utiču na zdravlje pacijenata", rekao je Zelić.

Dodao je da postoji rizik da lek koji se ukrade i dođe u ruke kriminalnih grupa bude manipulisan što se, kako je rekao, dokazalo kroz brojne slučajeve.

Zato je, istakao je on, neophodno obučiti sve ključne aktere u Srbiji, pre svega Ministarstvo zdravlja, policiju, carinu i Agenciju za lekove i medicinska sredstva kako da se bore sa ovim problemom i rizikom koji on nosi.

"Mi moramo da sarađujemo na nacionalnom i međunarodnom nivou da bismo sprečili ovakve pojave i zaštitili pacijente. Koordinacija na regionalnom nivou će nam to omogućiti kroz ovu platformu o Srbija će biti jedan od centara u kojima će se informacije o kradenim lekovima prikupljati", rekao je Zelić.

On je naveo da lekove kradu organizovane kriminalne grupe koje deluju i na evropskom i na lokalnom nivou, i da one imaju i lažne fakture i sertifikate, umrežene su, a prema evropskim iskustvima imaju saučesnike i u bolnicama.

Zelić je istakao da se zna za sedam šema koje kriminalci primenjuju, da će se realizacijom projekta MEDI-THEFT predviđati njihove aktivnosti koristeći baze podataka o tome koja veleprodaja je saučesnik, iz kojih apoteka se lekovi češće kradu.

"Nažalost najčešće se kradu skupi lekovi, kao što su citostatici koji se koriste u terapiji životno ugrožavajućih stanja. Oni su sada u fokusu kriminalnih grupa i mi moramo sprečiti krađu jer život pacijenata zavisi od tih lekova", rekao je on.

Naveo je da krađa lekova podrazumeva mali rizik, a donosi veliku zaradu, jer se lekovi preprodaju zemljama u kojima je njihova cena neuporedivo veća i tako se ostvaruje vrlo lak kriminalni profit. Kada je reč o podacima o krađi lekova kod nas, Zelić je rekao da nema dovoljno podataka ali da će primena platforme MEDI-THEFT pomoći i u tome.

"Umrežićemo različite organe a posebno će policija moći da identifukuje i lokalne slučajeve za koje nismo znali. Uz pomoć ove platforme uspostavićemo sistem koji će omogućiti da dobijemo signale i odreagujemo što brže, jer ovde je vreme najvažnije", istakao je on i dodao da alerti i crne liste ukradenih lekova moraju da se formiraju istovremeno kada su se slučajevi i desili.

Precizirao je da se lek čim izađe iz legalnog lanca snabdevanja smatra falsifikatom, jer se ne zna šta se sa njim u međuvremenu dešavalo i kako je čuvan i taj lek ne sme da dođe do pacijenata.

Domeniko Di Đorđo iz Italijanske agencije za lekove je naveo da je glavni cilj projekta borbe protiv krađe lekova, da se pomogne kompanijama i lokalnim vlastima u smislu pravljenja alata koji će im omogućiti da stvaraju mreže u svojim zemljama a da se te mreže zatim povezuju na međunarodnom nivou.

Snežana Mugoša iz Instituta za ljekove i medicinska sredstva Crne Gore je istakla da je u okviru ovog projekta unazad dve godine formirana platforma u okviru koje će se voditi zajednička borba više zemalja protiv falsifikovanih i kradenih lekova sa konačnim ciljem da se zaštiti javno zdravlje i bezbednost pacijenata.

MEDI-THEFT projekat se uspešno suprotstavlja krađi lekova kroz umrežavanje svih relevantnih aktera u EU i šire.

On pre svega podrazumeva formiranje baze podataka i hitno izdavanje crnih lista za ukradene lekove kako ne bi mogli da se preprodaju.

Projekat traje dve godine, ove i prošle i vredan je 1,5 miliona evra, a planirano je da se sa aktivnostima edukacije i umrežavanja svih aktera na Balkanu nastavi i od 2024. godine u čemu bi Srbija i ALIMS imale ključnu ulogu koordinatora.