Vladimir Đurđević: U budućnosti u Srbiji možemo očekivati temperature više od 45 stepeni

BEOGRAD - Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je danas za Tanjug da će Zemlja do 2050. godine biti toplija za jedan stepen, što znači da se u Srbiji u budućnosti mogu očekivati temperature i više od 45 stepeni.

"Kod nas su leta poslednjih godina izuzetno topla. Leto je inače sezona u toku godine kada su kod nas najviše porasle temperature gledajući te trendove globalnog zagrevanja koje su posledica klimatskih promena. Kada gledamo pojedinačna godišnja doba, vidimo da leta imaju najveći porast temperatura, minimalnih dnevnih i srednjih dnevnih i maksimalnih dnevnih, čak gledajući celu planetu, region u kom se Srbija nalazi je region koji ima rekordni porast letnjih temperatura", naglasio je on i dodao je prosečna julska temperatura u Beogradu ove godine bila za oko četiri stepena viša od vrednosti iz sredine prošlog veka.

Istakao je da sa visokim temperaturama ide i češća pojava toplotnih talasa, oni postaju duži i intenzivniji, tako da u Srbiji poslednjih godina skoro svakog leta bude između dva i četiri toplotna talasa, što je ranije bila neuobičajena pojava u Srbiji.

Kaže da ova leta koja se sad smatraju toplim, biće relativno blaga leta za ona koja nas čekaju u budućnosti, koja će biti toplija sa većim brojem toplotnih talasa koji će biti još duži.

Napominje da klima ide ka tom toplijem režimu i da je to proces koji je teško zaustaviti, da će se u najboljem slučaju zaustaviti proces klimatskih promena 2050. godine na famoznoj granici od dva stepena toplote panete.

"Trenutno je planeta u proseku toplija za jedan stepen, a ono što su sve države na svetu potpisale i oko čega su se dogovorile jeste da koriste fosilna goriva od 2050. godine i ako se to ispuni onda ćemo 2050. godina da budemo za jedan stepen topliji nego danas", objasnio je klimatolog i dodao da, iako taj jedan stepen ljudima deluje relativno malo, on znači drastično uvećanje ekstrema i doprinosi da svake godine bude nekoliko toplotnih talasa.

Đurđević kaže da zbog izuzetno visokih temperatura u Evropi, od kojih je prošle godine umrlo 60 hiljada ljudi, klimatska skloništa, poput sportskih hala ili tržnih centara, su postala popularna kako bi ljudi mogli da provedu noć u klimatizovanim uslovima.

Ističe da je superćelijska oluja posebna vrsta olujnog oblaka koji ima vrlo specifičnu cirkulaciju, usled koje taj oblak može da bude znatno razorniji, u smislu da razvije jače prizemne vetrove, da proizvede više grada, kiše, jake vetrove, i dodaje da je superćelijskih oluja bilo i u prošlosti, ali da se taj pojam ovog puta zadržao u javnosti zbog velikog razaranja usled olujnog nevremena.

"Ova superćelijska oluja može na neki način da bude povezana sa klimatskim promenama i generalno svo olujno nevreme možemo na neki način da povežemo sa klimatskim promenama. Razlog zašto to možemo da uradimo jeste da, kad imamo topliju atmosferu, ona u sebi može da ponese više vodene pare. Atmosfera ima neki rezervoar u kome smešta vodenu paru i što je vazduh topliji, taj rezervoar je veći. Pošto je danas atmosfera u proseku toplija za jedan stepen, onda je veličina tog rezervoara veća za sedam posto, odnosno u sebi može da ponese sedam posto više vodene pare", rekao je on.

Kako je objasnio, vodena para je osnovno gorivo za svaku vrstu oluje, pa i za superćelijsku, i oluje svoju snagu i razorne efekte crpe iz vodene pare, odnosno što oluja ima više vodene pare na raspolaganju, potencijalno su veće šanse da će ona biti razornija, da će duže trajati i da će olujni vetrovi biti jači.

"Znajući da ćemo se u budućnosti zagrejati dodatno za jedan stepen, možemo da očekujemo jača nevremena, razornije superćelijske oluje, veći stepen kiše, učestalije poplave", ocenio je on.

Da bi se identifikovala superćelijska oluja, Đurđević kaže da je vrlo važno da olujni sistem bude posmatran sa zemlje i uz pomoć radara, kako bi meteorolozi doneli konačnu odluku da li je neki oblak superćelijski i dodaje da se ne može unapred prognozirati da li će se superćelijska oluja pojaviti, ali se može prognozirati da će u nekom području postojati veliki rizik da će do nje doći.

Smatra da bi bilo dobro da se razvije sistem u državi koji građanima šalje poruku na mobilnom telefonu da dolazi oluja, jer uz pomoć tog sistema može da se targetira deo zemlje koji je najkritičniji, s obzirom na to da meteorolozi znaju putanju kretanja formiranog oblaka.

"U nekim zemljama ima već 10 godina da su razvijeni takvi sistemi koji šalju upozorenja i koji su bazirani na mobilnoj telefoniji. Svi građani te zemlje dobijaju poruku na mobilnom telefonu koje nisu sms poruke nego se pojavi poruka na ekranu koja blokira telefon i stoji na ekranu sve dok korisnik ne klikne na nju", objasnio je on.

Naglasio je da je ciljano targetiranje određenih lokacija koje su pod rizikom veoma važno, zato što ako svi građani dobiju poruku da je danas oluja, a ta oluja se desi samo na jednom delu teoritorije, onda će većina ljudi vremenom da izgubi poverenje u takve sisteme.

"Klimatske promene generalno donose ekstremnije vreme i često donose nagle promene vremena, da iz toplog režima naglo pređemo u hladni režim. To će da se desi ovog vikenda, imaćemo značajan pad temperature", istakao je on.

Prema njegovim rečima, tipično za ovo leto jeste izražena kišna i vlažnost u atmosferi koja je doprinela da u Sloveniji dođe do vrlo ozbiljnih poplava, u Italiji je bilo ozbiljnih količina padavina i primećeno je najveće zrno grada, kao i pojava snega na Alpima.

Da bi se složeni procesi kao što su klimatske promene zaustavile, Đurđević napominje da je neophodno da svi na svetu proizvode svu energiju iz obnovljivih izvora, vetra, sunca, i vode, a da se napusti ugalj, nafta i gas kao energenti i da svi pojedinačno na neki način redukuju nepotrebno korišćenje svih resursa sa kojima se raspolaže, struji, vodi, otpadu, materijalima.